Посланица Јеврејима — разлика између измена

почињем
м (Бот Додаје: ru:Послание к Евреям)
(почињем)
{{радови у току}}
{{Књиге Новог Завета}}
Међу списима Новог Завета посебно место зузима Пословницу Јеврејима .У западној цркви у време смутњи у трећем веку унета у црквене књиге .Написана је у Време Нероновог гоњења Хришћанства 64 године или пре катострофалних година за Јевреје 67 -70 .Посланица је врло свечана делује као Доктринирани Трактат више са омилитичким призвуцима него као Посланица.
 
'''Посланица Јеврејима''' је једна од књига [[Нови завет|Новога завета]] и [[Библија|Библије]]. Премда неки ауторство приписују [[Свети Павле|апостолу Павлу]], већина модерних [[теолог]]а сматра, да је аутор анониман и непознат. Библијска скраћеница књиге је Хеб.
 
Не зна се аутор посланице. Она не почиње Павловим спомињањем попут посланица, које је написао апостол Павао. Разликује се у стилу. Из текста, може се закључити да је писац мушкарац, да је познавао Павлова сурадника [[Тимотеј]]а (Хеб 13,23) и да је писао из [[Италија|Италије]] (Хеб 13,24). Сматра се, да је написана између [[60]]. и [[100]]. године. Намијењена је одређеној скупини људи, [[Хебреји]]ма обраћенима на [[кршћанство]], који су живјели у граду (Хеб 13,14) те били прогоњени: "А спомените се оних првих дана када сте, тек просвијетљени, издржали велику патничку борбу: овамо јавно извргнути поругама и невољама, онамо поставши заједничари оних с којима се тако поступало (Хеб 10,32-33)" <реф>www.хбк.хр/библија</реф>.
 
Повод за писање је спречавање кривовјерја, приклањање кривим учењима: "чврсто се држимо вјере (Хеб 4,14)". Та кршћанска заједница се састојала од Хебреја (Жидова). Након почетног одушевљења, спласнуо је занос нових кршћана па је постајала опасност, да се окрену од кршћанства и врате старим жидовским обичајима из чежње за [[прошлост|прошлошћу]] <реф>Свијет Библије, Нови завјет, Младинска књига, Загреб 1991.</реф>. Посланица поручује, да је [[Бог]] по Своме [[Исус|Сину]], Исусу Кристу саздао [[свијет]] (Хеб 1,2) и начин како се догодило: "Вјером спознајемо да су свјетови уређени ријечју Божјом тако те ово видљиво не поста од нечега појавнога (Хеб 11,3)". Успоређује се [[Стари завјет]] (којег су Хебреји одлично познавали) с Новим завјетом. Писац их увјерава, да је Нови завјет изнад Старога, кроз успоредбу Исуса Криста у односу на [[анђео|анђеле]] (Хеб 1,5 - 2,18), [[Мојсије|Мојсија]] и [[Јошуа|Јошуу]] (Хеб 3,1 - 4,16). Исус је надмоћан њима те је "проглашен од Бога Великим свећеником по реду [[Мелкиседек]]ову (Хеб 5,10). Исусово свећенство је снажније од свећенства левита по роду [[Арон]]ову (у Старом завјету). У посланици се јако често цитира Стари завјет. На крају посланице су потицаји, охрабрења и поздрави.
 
[[Категорија:Књиге Новог Завета]]