Посланица Јеврејима — разлика између измена

 

Повод за писање је спречавање кривовјерја, приклањање кривим учењима: "чврсто се држимо вјере (Хеб 4,14)". Та кршћанска заједница се састојала од Хебреја (Жидова). Након почетног одушевљења, спласнуо је занос нових кршћана па је постајала опасност, да се окрену од кршћанства и врате старим жидовским обичајима из чежње за [[прошлост|прошлошћу]] <реф>Свијет Библије, Нови завјет, Младинска књига, Загреб 1991.</реф>. Посланица поручује, да је [[Бог]] по Своме [[Исус|Сину]], Исусу Кристу саздао [[свијет]] (Хеб 1,2) и начин како се догодило: "Вјером спознајемо да су свјетови уређени ријечју Божјом тако те ово видљиво не поста од нечега појавнога (Хеб 11,3)". Успоређује се [[Стари завјет]] (којег су Хебреји одлично познавали) с Новим завјетом. Писац их увјерава, да је Нови завјет изнад Старога, кроз успоредбу Исуса Криста у односу на [[анђео|анђеле]] (Хеб 1,5 - 2,18), [[Мојсије|Мојсија]] и [[Јошуа|Јошуу]] (Хеб 3,1 - 4,16). Исус је надмоћан њима те је "проглашен од Бога Великим свећеником по реду [[Мелкиседек]]ову (Хеб 5,10). Исусово свећенство је снажније од свећенства левита по роду [[Арон]]ову (у Старом завјету). У посланици се јако често цитира Стари завјет. На крају посланице су потицаји, охрабрења и поздрави.

 

[[Категорија:Књиге Новог Завета]]