Епиктет — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
Нема описа измене
Ред 35:
Као представника стоицизма, Епиктетове наставне активности су се ограничавале на учењу [[физика|физике]], [[логика|логике]] и [[етика|етике]]. При томе је акценат свога учења, као и сви остали припадници тог филозофског правца, стављао на етику и то посебно на [[морал]] и [[религија|религију]]. Кроз те области његовог интересовања и учења, имао је јак утицај на развој раног [[хришћанство|хришћанства]].
 
По његовом учењу, човјек треба разграничитида разграничи, на које ствари и догађаје у животу може сам да утиче, а на које не. Тек са тим сазнањима он себи омогућава постизање среће и душевног благостања. При томе, за ствари на које може да утиче, треба да тражи сопствено и индивидуално рјешење. Оне ствари и догађаје, на које нема директан утицај, треба „стоички“ да поднесе - односно да их прихвати онакве какве јесу. Даље, не треба да буде узнемирен због догађаја, који се дешавају због природних или божијих закона.
 
Важан аспект Епиктетовог учења представља и теорија, да те основне претпоставке, не само да су сваком појединцу познате, него да се у свакодневном животу и примјењују.
Ред 42:
 
== Утицај ==
Посебно позната је Епиктетова изјава: ''„Човјек није узнемирен због самих ствари, него због његовогсвог схватања истих!“'' Та реченица се може схватити као основа његовог учења. Том реченицом се води, на примјер и [[Алберт Елис]] ({{јез-енг|Albert Ellis}}) при развоју своје [[Рационално емотивна терапија|рационално емотивне терапије]], гдје се полази од тога, да одлучујућу разлог психичких поремећаја треба тражити у ирационалним шаблонима размишљања.
 
== Дјела ==