|
== Биографија ==
[[Датотека:Birthplace of Amerigo Vespucci · HHWIX645.jpg|alt= DrawingЦртеж ofстаре anкамене old stone buildingграђевине|thumb|250п| Vespucci'sВеспучијево birthplaceродно inместо у [[Florence |Фиренци]], ItalyИталија]] ▼{{рут}}
▲[[Датотека:Birthplace of Amerigo Vespucci · HHWIX645.jpg|alt=Drawing of an old stone building|thumb|250п|Vespucci's birthplace in [[Florence]], Italy]]
VespucciВеспучи wasје born onрођен 9. Marchмарта 1451,. inу [[Republic of Florence|FlorenceФиренци]], aбогатом wealthyиталијанском Italian cityграду-stateдржави andи a center ofцентру Renaissanceренесансне artуметности andи learningучења.{{sfn|Fernández-Armesto|2007|p=4}}
=== Породица и образовање ===
===Family and education===
[[FileДатотека:Coa fam ITA Vespucci HrM.svg|thumb|left|100px|CoatsГрбови ofкуће arms of the House of VespucciВеспучи]]
[[FileДатотека:Domenico ghirlandaio, amerigo vespucci, ognissanti, Firenze.jpg|thumb|140px|PortraitПортрет ofмладог aчлана youngпородице memberВеспучи, ofкојег theјe Vespucci[[Ђорђо family,Вазари]] identifiedидентификовао as Amerigo by [[Giorgioкао VasariАмериго]]
Amerigo Vespucci was the third son of Nastagio Vespucci, a Florentine [[notary]] for the Money-Changers Guild, and Lisa di Giovanni Mini.{{sfn|Formisano|1992|pp=xix–xxvi}} The family resided in the District of Santa Lucia d'Ognissanti along with other families of the Vespucci clan. Earlier generations of Vespucci had funded a family chapel in the Ognissanti church, and the nearby Hospital of San Giovanni di Dio was founded by Simone di Piero Vespucci in 1380. Vespucci's immediate family was not especially prosperous but they were politically well-connected. Amerigo's grandfather, also named Amerigo Vespucci, served a total of 36 years as the chancellor of the Florentine government, known as the ''[[Signoria of Florence|Signoria]]''; and Nastagio also served in the ''Signoria'' and in other guild offices.{{sfn|Formisano|1992|pp=xix–xxvi}}{{sfn|Pohl|1944}} More importantly, the Vespuccis had good relations with [[Lorenzo de' Medici]], the powerful [[de facto]] ruler of Florence.{{sfn|Fernández-Armesto|2007}}
Америго Веспучи је био трећи син Настагија Веспучија, фирентинског [[нотар]]а Цехa мењача новца и Лиза ди Ђовани Мини.{{sfn|Formisano|1992|pp=xix–xxvi}} Породица је живела у округу Санта Луциа д'Огнисанти заједно са другим породицама из клана Веспучи. Раније генерације Веспучија су финансирале породичну капелу у цркви Огнисанти, а оближњу болницу Сан Ђовани ди Дио основао је Симон ди Пјеро Веспучи 1380. Веспучијева ужа породица није била нарочито просперитетна, али су били политички добро повезани. Америгов деда, такође по имену Америго Веспучи, служио је укупно 36 година као канцелар фирентинске владе, познате као ''[[Signoria of Florence|Сигнорија]]''; а Настагио је такође служио у ''Сигнорији'' и другим еснафским канцеларијама.{{sfn|Formisano|1992|pp=xix–xxvi}}{{sfn|Pohl|1944}} Још важније, Веспучи су имали добре односе са [[Lorenzo de' Medici|Лоренцом де Медичијем]], моћним [[де факто]] владаром Фиренце.{{sfn|Fernández-Armesto|2007}}
Amerigo's two older brothers, Antonio and Girolamo, were sent to the [[University of Pisa]] for their education; Antonio followed his father to become a notary, while Girolamo entered the Church and joined the [[Knights Hospitaller]] in Rhodes.{{sfn|Pohl|1944|pp=18}} Amerigo's career path seemed less certain; instead of following his brothers to the university, he remained in Florence and was tutored by his uncle, Giorgio Antonio Vespucci, a [[Dominican Order|Dominican friar]] in [[San Marco, Florence|the monastery of San Marco]]. Fortunately for Amerigo, his uncle was one of the most celebrated humanist scholars in Florence at the time and provided him with a broad education in literature, philosophy, rhetoric, and Latin. He was also introduced to geography and astronomy, subjects that played an essential part in his career. Amerigo's later writings demonstrated a familiarity with the work of the classic Greek cosmographers, [[Ptolemy]] and [[Strabo]], and the more recent work of Florentine astronomer [[Paolo dal Pozzo Toscanelli]].{{sfn|Fernández-Armesto|2007}}
Америгова два старија брата, Антонио и Ђироламо, послати су на [[University of Pisa|Универзитет у Пизи]] ради школовања; Антонио је следио свог оца да би постао нотар, док је Ђироламо ушао у Цркву и придружио се [[Knights Hospitaller|Витезовима Хоспиталцима]] на Родосу.{{sfn|Pohl|1944|pp=18}} Пут Америгове каријере изгледао је мање известан; уместо да прати своју браћу на универзитету, остао је у Фиренци и подучавао га је његов ујак, Ђорђо Антонио Веспучи, [[Dominican Order|доминикански фратар]] у манастиру [[San Marco, Florence|Сан Марко]]. На Америгову срећу, његов ујак је био један од најславнијих хуманистичких научника у Фиренци у то време и пружио му је широко образовање из књижевности, филозофије, реторике и латинског језика. Такође се упознао са географијом и астрономијом, предметима који су играли суштинску улогу у његовој каријери. Америгови каснији списи су показали познавање дела класичних грчких космографа, [[Ptolemy|Птоломеја]] и [[Strabo|Страбона]], и новијег дела фирентинског астронома [[Paolo dal Pozzo Toscanelli|Паола дал Поца Тосканелија]].{{sfn|Fernández-Armesto|2007}}
===Early career===
In 1478, Guido Antonio Vespucci led a Florentine diplomatic mission to Paris and invited his younger cousin, Amerigo Vespucci, to join him. Amerigo's role is not clear, but it was likely as an attache or private secretary. Along the way they had business in Bologna, Milan, and Lyon. Their objective in Paris was to obtain French support for Florence's war with Naples. [[Louis XI]] was noncommittal and the diplomatic mission returned to Florence in 1481 with little to show for their efforts.{{sfn|Fernández-Armesto|2007}}{{sfn|Arciniegas|1955}}
=== Рана каријера ===
After his return from Paris, Amerigo worked for a time with his father and continued his studies in science.{{sfn|Pohl|1944}} In 1482, when his father died, Amerigo went to work for [[Lorenzo di Pierfrancesco de' Medici]], head of a junior branch of the Medici family. Although Amerigo was twelve years older, they had been schoolmates under the tutelage of Giorgio Antonio Vespucci. Amerigo served first as a household manager and then gradually took on increasing responsibilities, handling various business dealings for the family both at home and abroad.{{sfn|Fernández-Armesto|2007}} Meanwhile, he continued to show an interest in geography, at one point buying an expensive map made by the master cartographer [[Gabriel de Vallseca]].{{sfn|Pohl|1944}}
Године 1478, Гвидо Антонио Веспучи је предводио фирентинску дипломатску мисију у Паризу и позвао свог млађег рођака Америга Веспучија да му се придружи. Америгова улога није јасна, али је вероватно била као аташе или приватни секретар. Успут су имали послове у Болоњи, Милану и Лиону. Њихов циљ у Паризу је био да добију француску подршку за рат Фиренце са Напуљем. [[Louis XI|Луј XI]] није био наклоњен и дипломатска мисија се вратила у Фиренцу 1481. са мало остварених циљева упркос својих настојање.{{sfn|Fernández-Armesto|2007}}{{sfn|Arciniegas|1955}}
===Seville===
In 1488, Lorenzo di Pierfrancesco became dissatisfied with his Seville business agent, Tomasso Capponi. He dispatched Vespucci to investigate the situation and provide an assessment of a suggested replacement, Florentine merchant Gianotto Berardi. Vespucci's findings have been lost but Capponi returned to Florence around this time and Berardi took over the Medici business in Seville.{{sfn|Arciniegas|1955}} In addition to managing Medici's trade in Seville, Berardi had his own business in African slavery and [[ship chandler]]y.{{sfn|Fernández-Armesto|2007}}
По повратку из Париза, Америго је једно време радио са оцем и наставио студије науке.{{sfn|Pohl|1944}} Године 1482, када му је отац умро, Америго је отишао да ради за [[Lorenzo di Pierfrancesco de' Medici|Лоренца ди Пјерфранческа де Медичија]], шефа млађег огранка породице Медичи. Иако је Америго био дванаест година старији, били су школски другови под туторством Ђорђа Антонија Веспучија. Америго је прво служио као управник домаћинства, а затим је постепено преузимао све веће одговорности, бавећи се разним пословима за породицу у земљи и иностранству.{{sfn|Fernández-Armesto|2007}} У међувремену, наставио је да показује интересовање за географију, у једном тренутку је купио скупу карту коју је направио мајстор картограф [[Gabriel de Vallseca|Габријел де Валсека]].{{sfn|Pohl|1944}}
By 1492 Vespucci had settled permanently in Seville. His motivations for leaving Florence are unclear; he continued to transact some business on behalf of his Medici patrons but more and more he became involved with Berardi's other activities, most notably his support of [[Christopher Columbus]]'s voyages. Barardi invested half a million ''maravedis'' in Columbus's first voyage, and he won a potentially lucrative contract to provision Columbus's large second fleet. However, profits proved to be elusive. In 1495, Berardi signed a contract with the crown to send 12 resupply ships to Hispaniola but then died unexpectedly in December without completing the terms of the contract.{{sfn|Fernández-Armesto|2007|pp=47–57}}{{sfn|Brinkbaumer|Hoges|2004|pp=104–109}}
=== Севиља ===
Vespucci was the executor of Berardi's will, collecting debts and paying outstanding obligations for the firm. Afterwards he was left owing 140,000 ''maravedis''. He continued to provision ships bound for the West Indies, but his opportunities were diminishing; Columbus's expeditions were not providing the hoped-for profits, and his patron, Lorenzo di Pierfrancesco Medici, was using other Florentine agents for his business in Seville.{{sfn|Fernández-Armesto|2007|pp=56–58}}{{sfn|Markham|1894|loc="Introduction"}}
Године 1488, Лоренцо ди Пјерфранческо је постао незадовољан својим пословним агентом у Севиљи, Томасом Капонијем. Он је послао Веспучија да истражи ситуацију и да процену предложене замене, фирентинског трговца Ђанота Берардија. Веспучијеви налази су изгубљени, али се Капони вратио у Фиренцу отприлике у то време и Берарди је преузео Медичијев посао у Севиљи.{{sfn|Arciniegas|1955}} Осим што је водио Медичијеву трговину у Севиљи, Берарди је имао сопствени бизнис у афричком ропству и [[ship chandler|бродском снабдевању]].{{sfn|Fernández-Armesto|2007}}
Sometime after he settled in Seville, Vespucci married a Spanish woman, Maria Cerezo. Very little is known about her; Vespucci's will refers to her as the daughter of celebrated military leader [[Gonzalo Fernández de Córdoba]]. Historian Fernández-Armesto speculates that she may have been Gonzalo's illegitimate offspring and a connection that would have been very useful to Vespucci. She was an active participant in his business and held power of attorney for Vespucci when he was away.{{sfn|Fernández-Armesto|2007|pp=51–52}}
До 1492. Веспучи се трајно настанио у Севиљи. Његови мотиви за одлазак из Фиренце су нејасни; наставио је да обавља неке послове у име својих покровитеља Медичија, али се све више укључивао у друге Берардијеве активности, пре свега у његову подршку путовањима [[Christopher Columbus|Кристофора Колумба]]. Барарди је уложио пола милиона мараведија у Колумбово прво путовање и добио је потенцијално уносан уговор да обезбеди Колумбову велику другу флоту. Међутим, профит се показао недостижним. Године 1495. Берарди је потписао уговор са круном о слању 12 бродова за снабдевање у Хиспаниолу, али је потом неочекивано умро у децембру не испунивши услове уговора.{{sfn|Fernández-Armesto|2007|pp=47–57}}{{sfn|Brinkbaumer|Hoges|2004|pp=104–109}}
Веспучи је био извршилац Берардијевог тестамента, наплаћивао је дугове и плаћао неизмирене обавезе за фирму. После је остао дужан 140.000 ''мараведија''. Наставио је да снабдева бродове за Западну Индију, али његове могућности су се смањивале; Колумбове експедиције нису доносиле профит за који се надао, и његов покровитељ, Лоренцо ди Пјерфранческо Медичи, користио је друге фирентинске агенте за свој посао у Севиљи.{{sfn|Fernández-Armesto|2007|pp=56–58}}{{sfn|Markham|1894|loc="Introduction"}}
Нешто након што се настанио у Севиљи, Веспучи се оженио Шпанкињом Маријом Серезо. О њој се врло мало зна; Веспучијев тестамент је помиње као ћерку прослављеног војсковође [[Gonzalo Fernández de Córdoba|Гонзала Фернандеза де Кордобе]]. Историчар Фернандез-Арместо спекулише да је она можда била Гонзалово ванбрачно потомство и веза која би Веспучију била веома корисна. Била је активни учесник у његовом послу и имала је пуномоћје за Веспучија када је био одсутан.{{sfn|Fernández-Armesto|2007|pp=51–52}}
== Референце ==
|
