Други никејски сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Seventh ecumenical council (Icon).jpg|мини|десно|220п|Икона са представом Седмог васељенског сабора]]
{{друга употреба|Васељенски сабор}}
'''Седми Васељенски сабор''' или '''Други никејски сабор''' је одржан током [[Септембар|септембра]] и [[Октобар|октобра]] [[787]]. године у [[Никеја|Никеји]] и он је други по реду који је одржан у овом малоазијском граду. Његов циљ је био да опет уведе [[Икона|иконе]] као предмет поштовања, које су услед [[Иконоборство|иконоборства]] биле укинуте на сабору 754. године у Цариграду који је сазвао цар [[Константин V Копроним]] (741-775).▼
▲'''Седми
Став изнесен на Сабору је био да треба правити разлику између обожавања, које је усмерено [[Бог]]у, и поштовања које је усмерено према [[Светац|Свецима]]. Већина [[Помјесна црква|цркава]] је прихватила овакав став.<ref>http://www.spc.rs/sr/sedmi_vaseljenski_sabor_o_ikonama СПЦ, Седми васељенски сабор о иконама</ref>▼
▲Став изнесен на Сабору је био да треба правити разлику између обожавања, које је усмерено [[Бог]]у, и поштовања које је усмерено према [[Светац|Свецима]]. Већина [[Помјесна црква|цркава]] је прихватила овакав став.<ref>
Сабору је председавао [[Тарасије Цариградски|патријарх Тарасије]], а било је присутно око 367 Епископа. Папа [[Папа Хадријан I|Хадријан I]] имао је своје изасланике као што су их имали и источни Патријарси. Сабору први пут присуствује већи број монаха. Ово је због тога што су у протеклом периоду управо монаси поднели највећи терет и жртву у одбрани светих икона од [[Иконоборство|иконобораца]]. Оци Сабора су заузели изразито благ, хришћански став према иконоборцима, који су се јавно покајали што су прогонили иконопоштоваоце, уништавали иконе и реметили Црквени поредак. Такви су помиловани и примљени у Црквену заједницу: Епископи Константин Николијски, Теодосије Ефески и Тома Клаудиопољски.
Линија 9 ⟶ 10:
Поништене су одлуке Сабора из 754. године, и формулисано је учење да предмет поштовања јесте личност представљена на [[Икона|икони]], и да треба правити разлику између обожавања које приличи само Богу, и поштовања које доликује светима. Потврђена је и озакоњена вера Цркве да су свете иконе достојне поштовања као видљиви изрази вечне и непролазне лепоте, пре свега [[Христос|Господа Христа]] као Богочовека. У том смислу и човек је икона - слика Бога невидљивог, јер је створен по слици и прилици Божијој. Бог је зато постао човек, оваплотио се, да би показао да је човек најлепши и најдивнији Божији створ. На Сабору је одато признање бранитељима светих икона какви су били: Герман, Патријарх цариградски, [[Јован Дамаскин]], Георгије Кипарски, затим бројни монаси који су живот свој положили бранећи иконе (Св. Стефан Нови, Андреј Каливит, игуман Јован).
Донет је познати орос,{{sfn|Јевтић|1987а|p=5-8}} исповедање вере у вези с питањем светих икона. Овај орос све до данас остао је критеријум и мерило богословско-хришћанске мисли ο иконама у Цркви као таквим. У његовој основи је богословље Св. Јована Дамаскина, најодлучнијег апологете од безбожне иконоборачке јереси, јереси која је у основи христолошка. Сабор је осудио иконоборачко саборовање из 754. год. у Јерији код Цариграда, одржано у време цара Константина V Копронима, када је велики број Епископа био приморан да прихвати учење јеретика. Седми васељенски сабор је донео укупно 22 канона.
[[Православна црква]] прославља Свете оце Седмог васељенског сабора [[11. октобар|11. октобра]] по [[Јулијански календар|јулијанском календару]].
На саборском заседању су учествовали и епископи из појединих приморских градова тадашње [[Далмација (тема)|византијске Далмације]]: Јован из [[Сплит]]а, Урсо из [[Раб (град)|Раба]], Лаврентије из [[Осор]]а и Јован из [[Котор]]а.{{sfn|Katičić|1982|p=75-92}}{{sfn|Komatina|2017|p=253–260}}
== Пријем на хришћанском западу ==
Иако је тадашњи римски папа [[Папа Хадријан I|Хадријан I]] (772-795) подржао одлуке сабора, такав став није наишао на опште прихватање међу [[Западно хришћанство|западним хришћанима]], првенствено у [[Франачка држава|Франачкој држави]]. По заповести краља [[Карло Велики|Карла Великог]], његови сарадници су у циљу побијања појединих саборских одлука израдили теолошку компилацију која је постала позната под називом: ''Карлове књиге'' ({{јез-ла|Libri Carolini}}). У том теолошком и [[полемика|полемичком]] делу изнета су разна франачка неслагања са одлукама Седмог васељенског сабора.{{sfn|Siecienski|2009|p=91-100}}
Прво спорно питање односило се управо на [[иконе]]. Иако је Седми васељенски сабор афирмисао правилно [[поштовање икона]], саборски оци су у исто време осудили и две супротне крајности: [[иконоклазам]] (оспоравање икона) и [[иконолатрија|иконолатрију]] (обожавање икона). Услед погрешног разумевања саборских одлука, франачки прваци су заузели негативан став према сабору, што је навело папу Хадријана да се путем директног обраћања франачком краљу Карлу Великом заложи за разјашњење тог питања, уз нагалашавање неопходности исправног рзумевања и прихватања саборских одлука.{{sfn|Siecienski|2009|p=91-93}}
Друго спорно питање задирало је у област хришћанске [[пнеуматологија|пнеуматологије]]. Иако је на Седмом васељенском сабору афирмисано изворно хришћанско учење о превечном исхођењу [[Свети Дух|Светог Духа]] од Оца, уз додазно тумачење цариградског патријарха Тарасија да се то исхођење остварује кроз Сина, такав став је наишао на противљење у франачким црквеним круговима, у којима се током друге половине [[8. век]]а учврстило [[филиоквизам|филиоквистичко]] учење о двоструком исхођењу [[Свети Дух|Светог Духа]], од Оца и Сина. Услед недовољне обавештености, међу франачким првацима се управо у то време проширила и заблуда да је уметак [[Filioque]] био саставни део изворног [[Никејско-цариградски симбол вере|Никејско-цариградског симбола вере]]. Сва та питања била су додатно разматрана и на ''Франкфуртском сабору'', који је одржан [[794]]. године. Иако је папа Хадријан покушао да франачке прваке увери у исправност одлука које су донете на Седмом васељенском сабору, његови напори нису уродили плодом, тако да се [[филиоквизам]] учврстио у Франачкој држави, што је имало знатне последице за даљи развој [[западно хришћанство|западног хришћанства]].{{sfn|Siecienski|2009|p=90-100}}{{sfn|Чаировић|2016|p=533-543}}
== Види још ==
{{div col}}
* [[Иконоборство]]▼
* [[Икона]]
▲* [[Иконоборство]]
* [[Иконолатрија]]
* [[Филиокве]]
* [[Каролиншка ренесанса]]
{{div col end}}
== Извори ==
Линија 24 ⟶ 37:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite journal|ref=harv|editor-last=Јевтић|editor-first=Атанасије|editor-link=Атанасије Јевтић|title=Орос (=одредба) вере Седмог васељанског сабора у Никеји (787. г.)|journal=Богословље|publisher=Православни богословски факултет у Београду|volume=45|number=2|year=1987а|pages=5-8|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1987/2/1987-2-04.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Јевтић|first=Атанасије|author-link=Атанасије Јевтић|title=Свети седми васељенски сабор у Никеји (787-1987)|journal=Богословље|publisher=Православни богословски факултет у Београду|volume=45|number=2|year=1987б|pages=11-39|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1987/2/1987-2-05.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Katičić|first=Radoslav|title=Imena dalmatinskih biskupija i njihovih biskupa u aktima ekumenskoga koncila u Nikeji godine 787.|journal=Filologija|year=1982|volume=11|pages=75-92|url=https://hrcak.srce.hr/file/232006}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Коматина|first=Ивана|title=Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века|year=2016|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=MaOADgAAQBAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Komatina|first=Predrag|chapter=Dalmatian bishops at the Council of Nicaea in 787 and the status of the Dalmatian church in the eighth and ninth centuries|title=Imperial Spheres and the Adriatic. Byzantium, the Carolingians and the Treaty of Aachen (812)|year=2017|location=London-New York|publisher=Routledge|pages=253–260|chapter-url=https://books.google.com/books?id=F2E1DwAAQBAJ}}
* {{Cite book|
* {{Cite book|
* {{Cite book|ref=harv|last=Nichols|first=Aidan|title=Rome and the Eastern Churches: A Study in Schism|year=2010|orig-year=2010|edition=2.|location=San Francisco|publisher=Ignatius Press|url=https://books.google.com/books?id=Hje62q52XNsC}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|author-link=Радомир В. Поповић|title=Васељенски сабори: Пети, Шести и Седми: Одабрана документа|year=2011|volume=Књ. 2|location=Београд|publisher=Академија Српске православне цркве за уметности и консервацију}}▼
* {{Cite book| ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|author-link=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|author-link=Георгије Острогорски|title=О веровањима и схватањима Византинаца|year=1970|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=GlRoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|author-link=Радомир В. Поповић|chapter=Неке од највећих хришћанских јереси првог миленијума: аријанство, монофизитство, филиокве (filioque)|title=Црква Христова и свет религије: Антологија православних виђења|year=2007|edition=2. допуњено|location=Београд|publisher=Досије|pages=331-336|chapter-url=https://books.google.com/books?id=Hf2dGAAACAAJ}}
▲* {{Cite book|
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Price|editor-first=Richard|title=The acts of the Second Council of Nicaea (787)|year=2018a|volume=1|location=Liverpool|publisher=Liverpool University Press|url=https://books.google.com/books?id=2iCOwwEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Price|editor-first=Richard|title=The acts of the Second Council of Nicaea (787)|year=2018b|volume=2|location=Liverpool|publisher=Liverpool University Press|url=https://books.google.com/books?id=f6eNywEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Siecienski|first=Anthony Edward|year=2009|title=The Filioque: History of a Doctrinal Controversy|location=Oxford-New York|publisher=Oxford University Press|url=https://books.google.com/books?id=auT8VbgOe48C}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Чаировић|first=Ивица|title=Ахен - нови Рим, нови Константинопољ?|journal=Зборник Матице српске за друштвене науке|year=2016|volume=157-158|pages=533-543|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0352-57321658533C}}
{{refend}}
| |||