Вајонити — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Главинице = Балш
Мала модификација
Ред 5:
У почетку су насељавали горњи слив реке [[Бистрица (Грчка)|Бистрице]]. Касније су се постепено пребацивали на источну обалу [[Јонско море|Јонског мора]], где су дошли у контакт са локалном грчком становништвом. Центар вајонитских насеља до [[800]]. био је [[Епир]] и јужна [[Албанија]]. Престоница [[Вагенетија|Вагенетије]], вајонитске склавиније било је место [[Главиница|Главинице]] тј Балш у данашњој јужној Албанији.
 
Име Вајонити, је најверовазнијенајвероватније потекло од његовог бунтовног карактера. Дуго су задржали традиционална [[Стара словенска вера Јужних Словена|словенскесловенска веровања]],.
 
До почетка [[XI век]]а, када је почео пад јужнословенских држава, Вајонити су пали под власт [[Византијско царство|Византијског царства]].
Ред 11:
Након Душанових освајања, а и након његове смрти Епиром влада Тома Прељубовић који покушава да ојача српску заједницу дајући им разне повластице и земљу. По Цвијићу, у току српске владавине, један део колониста се населио у Епир који се мешао са староседелачким словенским становништвом које је било бројније и које га је асимилирало временом.
 
Главни занимања су им била [[пољопривреда]] и [[сточарство]]. У периоду од [[13. век|13]]-[[16. век]]<nowiki/>а Вајонити нестају утапањем међу племенима приобалних група, која су убрзано [[Хеленизација|хеленизују]] и постају део будуће грчке нације. На овај начин су током 15. и 16. века Вајонити углавном [[Хеленизација|хеленизовани]] иако у томе периоду владају Османлије. Велики број словенских идиома и фраза је уткан у говор Грка северног Епира у јужној Албанији. По Цвијићу један део словена се од 13-16. века исељавао у Северну Македонију.
 
Француски конзул Лежеан у Отоманској Империји је боравећи у Албанији средином 19. века пронашао словенске оазе на подручју ушћа реке Војуше, неколико села која су опстала упркос албанизацији и хеленизацији.
 
Како су се смењивала царства, тако су Вајонити били уткани у друге народе. Један део је бугаризован, ало врло брзо је та бугаризација спласнула након пропасти Бугарског царства, један део је хеленизован, а један србизован, док је један данас део македонског народа након што је мигрирао у данашњу Северну Македонију и наравно један део је албанизован. Изворно Вајонити нису били народ већ словенско племе, а с обзиром на даљину Србије и Бугарске и релативно кратку дужину њихових власти у Епиру, нису успели да уђу у национални корпус тих два народа сем делимично и недугорочно, а нису успели ни да створе своју независну државу, што је као последицу имало нестанак и асимилацију.
 
Има мишљења да Вајунити не могу бити друго сем Срби. Њихово име је изведено из имена војници, а треба имати у виду да су вајунитиВајунити грчки назив слично као што су Драговићи били Драгувити, а и сама појава вајунита везује за долазак Срба на Балкан са севера Европе које је описао Константин Порфирогенит. Вајунити су учествовали у опсади Солуна и Константинопоља управо у време кад долази први талас Срба из Лужице у Тесалију у околину Сервије у северној Грчкој. Тек након тога следи насељавање Вајунита у Епир из Тесалије и Егејске Македоније.
 
== Извори ==