Организација украјинских националиста — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Cyrlat: 2 repl; |
|||
Ред 15:
Совјетска тајна полиција је успјела да завади врх ОУН и он се расцјепио на двије фракције ОУН: ОУН-А и ОУН-Б. Једну је предводио пуковник Андрија Мељник а другу [[Степан Бандера]] (-{''Степан Андрійович Бандера''}-). ОУН Андрије Мељника није имала много присталица у Западној Украјини нити Украјини у цјелини. Она је држала под својом командом веома развијену [[шпијун]]ску мрежу ОУН која је дјеловала у бројним земљама од [[Аустралија|Аустралије]] па до [[Финска|Финске]] и [[Шведска|Шведске]] или на свим континентима. ОУН Степана Бандере је дјеловала на украјинским земљама, нарочито међу младим Украјинцима, ђацима и студентима.
Односи између [[Пољаци|Пољака]] и [[Украјинци|Украјинаца]] су у великој мјери обиљежили [[Други свјетски рат]] на подручју Украјине. Није било никакве ни пољске ни украјинске државе у стилу такозване [[НДХ]], али су постојале пољске и украјинске војне формације. Пољаци су имали војску под именом Армија Крајова (-{
У 1942. години -{ZWZ}- је преименован у Армија крајова. АК је водила борбу против Нијемаца. У почетку је била концентрисана на разне акције као сто су саботаже и диверзије. Тек 1943. године кад је дошло до преокрета рата након њемачког [[Битка код Стаљинграда|пораза у Стаљинграду]] АК је организовала [[партизан]]ске јединице које су дјеловале са антињемачких, антикомунистичких и антиукрајинских позиција. Због тога је водила борбе не само са Нијемцима већ и са совјетским партизанима и „Украјинском устаничком армијом“ (УПА) тј. украјинским антињемачким и антисовјетским партизанима. Сукобила се и са пољским комунистичким партизанима.
| |||