'''Нитрирање''' спада у процесе термохемијске обраде [[челик]]а. У овом поступку, атоми [[aзотазот]]а (N) [[дифузија|дифундују]] у површински слој челика, при том формирајући нитриде са [[гвожђе]]м и легирајућим елементима (<math>FeN, AlN, CrN, MoN, Cr_2N, Fe_4N</math>). На овај начин се постиже повећање површинске тврдоће челика, већа отпорност на хабање, а у неким случајевима и већа антикорозивна постојаност. Поред ових очигледних погодности, нитрирани слој челика користи као основа за наношење више врста танких филмова на челик. [[Дифузија]] азота се одвија на повишеним температурама у распону од 450 до 600°C. Осим у јако ретким случајевима, нитрирање је последњи термички поступак обраде челика и температура на којој се одвија процес је најчешће 30 до 50°C нижа од температуре претходног термичког процеса. У великом броју случајева након нитрирања није потребно вршити никакву механичку обраду делова, мада то зависи од врсте челика, дебљине дифузионог слоја али и геометрије нитрираног комада.
Типови нитрирања се најчешће деле према медијуму у коме се формирају атоми [[азот]]а (N):
Ред 13:
===Мерење нитрираног слоја===
С обзиром да су дебљине нитрираног слоја на челику мање од 1mm1-{mm}-, мерење тврдоће се врши методом Викерса са оптерећењима мањим од 10Kg. У зависности од челика и примењеног поступка нитрирања, тврдоће се крећу од 200 до 1300HV10. Мерење дебљине дифузионог слоја врши се на узорцима нитрираног челика који се пресецају нормално на нитрирану површину. Најчешће се примењују две методе мерења.
