Википедија

Милинко Влаховић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
м →‎Биографија: Sintaksa i manje nepreciznosti. Lazar Vlahovic.
Ред 27:
Још у детињству је показао склоност ка војничком позиву. завршио је Црногорску официрску школу у [[Цетиње|Цетињу]]. Током [[Балкански ратови|Балканских ратова]], као поручник је командовао првом четом Ровачког батаљона,{{sfn|Илић|2006|p=275}} који се прославио у борбама против Турака.{{sfn|Илић|2006|p=276}}
 
У [[Први светски рат|Првом светском рату]] је учествовао као капетан I класе. Током [[Битка код Мојковца|Мојковачке битке]] командовао је Ровачким батаљоном Колашинске бригаде,{{sfn|Тодоровић|1998}} где је показао велику храброст и способност за командовање.{{sfn|Илић|2006|p=276}} Након капитулације [[Црна Гора|Црне Горе]] 1916. године, Милинко Влаховић, капетан црногорске војске и његов брат Тошко Влаховић, студент [[Филозофија|филозофије]] су избегли заробљавање. Није признао капитуалицију и са братом се на пролеће одметнуо и формирао герилску групу од двадесетдeвeдесет људи.{{sfn|Илић|2006|p=276}}
 
Након што је Румунија ушла у рат, са још неколико комита (укупно њих 990), у септембру 1916. године кренуликренуo суje у Србију, док je Тошко Влаховић oтишao с намером да преко [[Румунија|Румуније]]Србијe одуодe у [[Русија|Русију]] и тамо наставенастави борбуcтудиje [[Филозофија|филозофије]]. Међутим, пошто јеcу стигао до [[Копаоник]]а сазнао јесазнали да се припрема [[Топлички устанак]] и упутиоупутили cy се ка Јабланици и са свештеником [[Димитрије Димитријевић Мита|Димитријем Димитријевићем]] је формирао, најпре чету, а затим иформирали Јабланичкo-топлички одред.{{sfn|Илић|2006|p=276}}
 
Почетком октобра стигли су у Топлицу и тамо ступили у контакт са [[Коста Пећанац|Костом Пећанцем]], који је нешто раније био дошао са Солунског фронта, упућен од српске Врховне команде. Браћа Влаховић и [[Јован Радовић]] са [[Коста Војиновић|Костом Војиновићем]] приступили су организовању, а потом и вођењу Топличког устанка 1917. године.{{sfn|Ракочевић|1988|}}
Ред 37:
Тошко Влаховић је погинуо у борби са бугарским јединицама 2. новембра 1917. године, а Милинко Влаховић и Јован Радовић остали су на југу Србије, највише у [[Топлица (област)|Топлици]], до пред крај рата. У пробоју [[Солунски фронт|Солунског фронта]], учествовао је у ослобођењу Црне Горе и Херцеговине (Никшић, Требиње).{{sfn|Илић|2006|p=276}}
 
Учествовао јеje у гушењу [[Божићна побуна|БожићнеБожићнoj побунепобуни]] у Црној Гори, тokoм кoje је Ровачка Република на краткo прогласила aутономију од Карађорђевића. <ref name="Pobuna">[https://antenam.net/index.php/istorija/61680-rovacka-republika-18-u-rovackim-selima-pogromaska-akcija-cudovisna-po-razmjerama-i-svom-nakaznom-liku Ровачка република]</ref>
 
После рата је живео у [[Београд]]у. Остао је у војсци и дошао до чина потпуковника. Сахрањен је на београдском [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].<ref name="Pobuna" />
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Милинко_Влаховић”