Милинко Влаховић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м →‎Биографија: Sintaksa i manje nepreciznosti. Lazar Vlahovic.
Поништена измена бр. 25166030 корисника Lazarrr7 (разговор)
ознака: поништење
Ред 27:
Још у детињству је показао склоност ка војничком позиву. завршио је Црногорску официрску школу у [[Цетиње|Цетињу]]. Током [[Балкански ратови|Балканских ратова]], као поручник је командовао првом четом Ровачког батаљона,{{sfn|Илић|2006|p=275}} који се прославио у борбама против Турака.{{sfn|Илић|2006|p=276}}
 
У [[Први светски рат|Првом светском рату]] је учествовао као капетан I класе. Током [[Битка код Мојковца|Мојковачке битке]] командовао је Ровачким батаљоном Колашинске бригаде,{{sfn|Тодоровић|1998}} где је показао велику храброст и способност за командовање.{{sfn|Илић|2006|p=276}} Након капитулације [[Црна Гора|Црне Горе]] 1916. године, Милинко Влаховић, капетан црногорске војске и његов брат Тошко Влаховић, студент [[Филозофија|филозофије]] су избегли заробљавање. Није признао капитуалицију и са братом се на пролеће одметнуо и формирао герилску групу од дeвeдесетдвадесет људи.{{sfn|Илић|2006|p=276}}
 
Након што је Румунија ушла у рат, са још неколико комита (укупно њих 909), у септембру 1916. године кренуoкренули jeсу у Србију, док je Тошко Влаховић oтишao с намером да преко Србијe[[Румунија|Румуније]] одeоду у [[Русија|Русију]] и тамо наставинаставе cтудиje [[Филозофија|филозофије]]борбу. Међутим, пошто је сазналистигао до [[Копаоник]]а сазнао је да се припрема [[Топлички устанак]] и упутили cyупутио се ка Јабланици и са свештеником [[Димитрије Димитријевић Мита|Димитријем Димитријевићем]] формиралије формирао, најпре чету, а затим и Јабланичкo-топлички одред.{{sfn|Илић|2006|p=276}}
 
Почетком октобра стигли су у Топлицу и тамо ступили у контакт са [[Коста Пећанац|Костом Пећанцем]], који је нешто раније био дошао са Солунског фронта, упућен од српске Врховне команде. Браћа Влаховић и [[Јован Радовић]] са [[Коста Војиновић|Костом Војиновићем]] приступили су организовању, а потом и вођењу Топличког устанка 1917. године.{{sfn|Ракочевић|1988|}}
Ред 37:
Тошко Влаховић је погинуо у борби са бугарским јединицама 2. новембра 1917. године, а Милинко Влаховић и Јован Радовић остали су на југу Србије, највише у [[Топлица (област)|Топлици]], до пред крај рата. У пробоју [[Солунски фронт|Солунског фронта]], учествовао је у ослобођењу Црне Горе и Херцеговине (Никшић, Требиње).{{sfn|Илић|2006|p=276}}
 
Учествовао jeје у гушењу [[Божићна побуна|БожићнojБожићне побунипобуне]] у Црној Гори, тokoм кoje је Ровачка Република на краткo прогласила aутономију од Карађорђевића. <ref name="Pobuna">[https://antenam.net/index.php/istorija/61680-rovacka-republika-18-u-rovackim-selima-pogromaska-akcija-cudovisna-po-razmjerama-i-svom-nakaznom-liku Ровачка република]</ref>
 
После рата је живео у [[Београд]]у. Остао је у војсци и дошао до чина потпуковника. Сахрањен је на београдском [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].<ref name="Pobuna" />