Видоје Жарковић — разлика између измена

Жарковић је од раног детињства слушао приче о [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији]], [[Комунизам|комунистима]], [[Југословени у Шпанском грађанском рату|шпанским борцима]] од свог ујака Радоја Дакића, али и ђака, студената и напредне омладине. Као шестогодишњи дечак постао је [[Овчар (занимање)|пастир]] и пошао у школу. Уз рад, у родном селу је завршио основну школу, а [[1937]]. године одлази за [[Пљевља]], где је похађао [[Пљеваљска гимназија|Пљеваљску гимназију]]. Као одличан ђак, био је носилац државне стипендије. Његово школовање је прекинула [[Априлски рат|окупација Краљевине Југославије]].
 
Учесник је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] од јула [[1941]]. године, ступивши у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] са само четрнаест година, иако су га од тога одговарали и родитељи и старији другови, али и партизански руководиоци, који су га сматрали премладим за борбу. Исте године примљен је у [[Савез комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Учествовао је у [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]]. Најпре се борио у редовима Пивског теренског батаљона [[Дурмиторски партизански одред|Дурмиторског партизанског одреда]], из којег улази у састав Петог дурмиторског батаљона [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте црногорске пролетерске бригаде]], пролећа [[1942]]. године, са којом пролази многе борбе. Након формирања [[2. пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]], под командом [[Пеко Дапчевић|Пека Дапчевића]], постао је курир Пратеће чете Штаба Дивизије и учествовао у борбама током [[Битка на Неретви|Четврте]] и [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]].<ref name="žarković-pobjeda"/> Потом је био у Пратећој чети Штаба [[Други ударни корпус НОВЈ|Другог ударног корпуса]]. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је августа [[1943]]. године.
 
Учествовао је у [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]]. Најпре се борио у редовима Пивског теренског батаљона [[Дурмиторски партизански одред|Дурмиторског партизанског одреда]], из којег улази у састав Петог дурмиторског батаљона [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте црногорске пролетерске бригаде]], пролећа [[1942]]. године, са којом пролази многе борбе. Након формирања [[2. пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]], под командом [[Пеко Дапчевић|Пека Дапчевића]], постао је курир Пратеће чете Штаба Дивизије и учествовао у борбама током [[Битка на Неретви|Четврте]] и [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]].<ref name="žarković-pobjeda"/> Потом је био у Пратећој чети Штаба [[Други ударни корпус НОВЈ|Другог ударног корпуса]]. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је августа [[1943]]. године.
 
Крајем [[1944]]. године, Жарковић одбија могућност да оде на школовање у [[Совјетски Савез]], али и да буде склоњен на слободну територију, те уз подршку [[Блажо Јовановић|Блажа Јовановића]], бива постављен на место руководиоца СКОЈ-а и члана Штаба у [[Седма црногорска омладинска бригада|Седмој црногорској омладинској бригади]]. Свој ратни пут је завршио [[1945]]. године, са непуних 18 година, у [[Зидани Мост|Зиданом Мосту]] у [[Словенија|Словенији]].<ref name="žarković-pobjeda"/><ref name="žarković-tito">[https://montenegrina.net/moje-videnje-tita-vidoje-zarkovic/ Moje viđenje Tita — Vidoje Žarković („Portal Montenegrina”, 27. februar 2011)]</ref> Из рата је изашао са чином [[мајор]]а.