Видоје Жарковић — разлика између измена

Рођен је [[10. јун]]а [[1927]]. године на у селу [[Недајно]], код [[Плужине|Плужина]], од оца Милована, ветерана [[Први светски рат|Првог]] и [[Други светски рат|Другог светског рата]], и мајке Љубице Жарковић, рођене Дакић, рођене сестре [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]] [[Радоје Дакић|Радоја Дакића]]. Његов деда по оцу Видоје погинуо је [[1912]]. године у [[Опсада Скадра (1912—1913)|борбама на Скадру]] као војник[[десетар]] [[Историја Војске Црне Горе|Црногорске војске]], док је деда по мајци Милош погинуо [[1918]]. године као [[Црногорски комити|црногорски комита]]. Стриц Лука се борио у редовима Црногорске војске у Првом светском рату, где гине такође као комита, док су стричеви Миливоје и Стеван били учесници [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]].<ref name="žarković-pobjeda">[https://www.pobjeda.me/clanak/castan-zivot-za-vjecno-pamcenje Častan život za vječno pamćenje („Pobjeda”, 4. oktobar 2020)]</ref>

Жарковић је од раног детињства слушао приче о [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији]], [[Комунизам|комунистима]], [[Југословени у Шпанском грађанском рату|шпанским борцима]] од свог ујака Радоја Дакића, али и ђака, студената и напредне омладине. Као шестогодишњи дечак, постао је [[Овчар (занимање)|пастир]] и пошао у школу. Уз рад, у родном селу је завршио основну школу, а [[1937]]. године одлази за [[Пљевља]], где је похађао [[Пљеваљска гимназија|Пљеваљску гимназију]]. Као одличан ђак, био је носилац државне стипендије. Завршио је нижу гимназију [[1941]]. године. Његово школовање је прекинула [[Априлски рат|окупација Краљевине Југославије]].

Учесник је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] од јула[[13. јул]]а [[1941]]. године, ступивши у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] са само четрнаест година, иако су га од тога одговарали и родитељи и старији другови, али и партизански руководиоци, који су га сматрали премладим за борбу. Исте године, септембра месеца, примљен је у [[Савез комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ).

Учествовао је у [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]]. Најпре се борио у редовима ПивскогПланино-пивског теренског батаљона и обављао дужност курира Штаба батаљона. У то време упознао је и [[Моша Пијаде|Мошу Пијаде]]. У пролеће [[1942]]. године, као добровољаџ, постао је борац Четвртог батаљона [[Дурмиторски партизански одред|Дурмиторског партизанског одреда]] и ушао у Батаљонски комитет СКОЈ-а. Након тешких борби и доласка у село [[Горанско]], батаљон је расформиран и Жарковић са неколицином другова бива упућен у Трећи батаљон, из којег улази у састав Петог дурмиторског батаљона [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте црногорске пролетерске бригаде]], пролећау јуну [[1942]]. године, са којом пролази многе борбе. Након формирања [[2. пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске ударне дивизије]], под командом [[Пеко Дапчевић|Пека Дапчевића]], постао је курир Пратеће чете Штаба Дивизије и учествовао у борбама током [[Битка на Неретви|Четврте]] и [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]].<ref name="žarković-pobjeda"/> Потом је био у Пратећој чети Штаба [[Други ударни корпус НОВЈ|Другог ударног корпуса НОВЈ]]. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је августа [[1943]]. године.