Видоје Жарковић — разлика између измена

Учесник је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] од [[13. јул]]а [[1941]]. године, ступивши у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] са само четрнаест година, иако су га од тога одговарали и родитељи и старији другови, али и партизански руководиоци, који су га сматрали премладим за борбу. Исте године, септембра месеца, примљен је у [[Савез комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ).
 
Учествовао је у [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]]. Најпре се борио у редовима Планино-пивског теренског батаљона и обављао дужност курира Штаба батаљона. У то време упознао је и [[Моша Пијаде|Мошу Пијаде]]. У пролеће [[1942]]. године, као добровољац, постао је борац Четвртог батаљона [[Дурмиторски партизански одред|Дурмиторског партизанског одреда]] и ушао у Батаљонски комитет СКОЈ-а. Након тешких борби и доласка у село [[Горанско]], батаљон је расформиран и Жарковић са неколицином другова бива упућен у Трећи батаљон, из којег улази у састав Петог дурмиторског батаљона [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте црногорске пролетерске бригаде]], у јуну 1942. године, са којом пролази многе борбе до јануара [[1943]]. — у [[Напади НОВЈ на Бугојно јула 1942.|нападима на Бугојно]], у [[Битка за Купрес 1942.|бици за Купрес]], [[Борбе за Ливно 1942.|борбама за Ливно]], и многим другим.
 
Након формирања [[2. пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске ударне дивизије]], под командом [[Пеко Дапчевић|Пека Дапчевића]], постао је курир Пратеће чете Штаба Дивизије и учествовао у борбама током [[Битка на Неретви|Четврте]] и [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]].<ref name="žarković-pobjeda"/> Потом је био у Пратећој чети Штаба [[Други ударни корпус НОВЈ|Другог ударног корпуса НОВЈ]], од септембра [[1943]]. до априла [[1944]]. године. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је [[12. август]]а [[1943]]. године, а 1944. улази у Главни одбор [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине Црне Горе]] (УСАОЦГ).
 
Током [[1944]]. године, Жарковић је био на функцији руководиоца СКОЈ-а у батаљону [[Девета црногорска бригада|Девете црногорске бригаде]]. Крајем исте године, одбија могућност да оде на школовање у [[Совјетски Савез]], али и да буде склоњен на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], те уз подршку [[Блажо Јовановић|Блажа Јовановића]] бива постављен на место руководиоца СКОЈ-а и члана Штаба у [[Седма црногорска омладинска бригада|Седмој црногорској омладинској бригади „Будо Томовић”]] и учествује у [[Завршне операције за ослобођење Југославије 1945.|завршним операцијама за ослобођење земљеЦрне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније]]. Свој ратни пут је завршио [[15. мај]]а [[1945]]. године, са непуних 18 година, у [[Зидани Мост|Зиданом Мосту]] у [[Словенија|Словенији]].<ref name="žarković-pobjeda"/><ref name="žarković-tito">[https://montenegrina.net/moje-videnje-tita-vidoje-zarkovic/ Moje viđenje Tita — Vidoje Žarković („Portal Montenegrina”, 27. februar 2011)]</ref> Из рата је изашао са чином [[мајор]]а.
 
=== Послератни период ===