Википедија

Косовско-ресавски дијалекат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Јужнословенски језици}}
 
'''Косовско-ресавски дијалект''' је [[староштокавски дијалект]] [[српски језик|српског језика]], којим се говори у централномсредишњем подручју [[Србија|Србије]], правцем североисток - југозападсевероисток—југозапад. То је говор којим се говори у [[Метохија|Метохији]], на [[Копаоник]]у, долином [[Западна Морава|Западне]] и [[Велика Морава|Велике Мораве]], у источној Србији ([[Неготин]], [[Зајечар]]) и источном [[Банат]]у ([[Вршац]] са околином). Западна граница овог говора иде низ реку [[Ибар]], до њеног утока у Западну Мораву, преко [[Крагујевац|Крагујевца]] и [[Крагујевачка Рача|Раче Крагујевачке Раче]], [[Смедерево|Смедерева]] и [[Смедеревска Паланка|Смедеревске Паланке]], тик уз Београд.{{sfn|Ивић|1956|p=101-109101—109}}
 
== Историја ==
Порекло овог дијалекта се везује за средњовековни регион [[Хвосно]] који у данашње време обухвата територију северне Метохије, односно територију градова [[Исток (град)|Исток]] и [[Пећ.<ref>Милош Окука, Српски дијалекти, страна 210</ref>(град)|Пећ]].{{sfn|Okuka|2008|p=210}} Даље се сеобама становништва овај дијалект шири долином Западне и Централне моравеМораве. Разлике између северних и јужних говора у овом дијалекту нису велике, што наводи да се дијалект из мањег матичног средишта брзо ширио на већа пространства у Србији. Одређене језичке црте овог дијалекта, као што су екавизам у дативу и локативу именица женског рода, енклитички облици за 1. и 2. лице множине (''ни'', ''ви''), посведочене су још у средњем веку у повељама кнеза Лазара и деспота Стефана <ref>Рада .{{sfn|Стијовић, Неке особине народног језика у повељама кнеза Лазара и деспота Стефана</ref>.|2008|p=457–472}}
 
== Наглашавање ==
[[Датотека:Dijalekti-Štokavskog-narečja.svg|мини|250pxдесно|Дијалектолошка карта штокавског наречја.]]
 
Ово је староштокавски дијалект, који се од новоштокавских дијалеката (на којима је заснован стандардни српски) разликује у положају и врсти акцента. Акцент је најчешће померен један слог према крају речи, и може бити дугосилазни и краткосилазни. У неким деловима дијалекта, постоји и дугоузлазни, и то као последица померања нагласка један слог унапред као у стандарду (ово је углавном случај код именица женског рода на ''-а''). Иначе, положај акцента се разликује у односу на стандард у преко 80% случајева.
 
НаведенаНаведен је табеласписак са примерима речи код којих се акцентски положај разликује у односу на стандардни српски:
{{Div col}}
 
|* јунâк ▼
{|
|* авли'ја ▼
▲| јунâк
|* чувâр ▼
|-
|* плафôн ▼
▲| авли'ја
|* телефôн ▼
|-
|* црвêн ▼
▲| чувâр
|* миришљâв ▼
|-
|* смрдљи'в▼
▲| плафôн
|* зелêн ▼
|-
* чита'м, распознâвам, очеку'јем, тр'чо,▼
▲| телефôн
* АОРИСТ: дођо'(х), ради', стаде, не' остаде, прими'[х]мо, видо'сте▼
|-
* двана'ј(е)с(т), петна'ј(е)с(т)▼
▲| црвêн
{{Div col end}}
|-
▲| миришљâв
|-
▲| смрдљи'в
|-
▲| зелêн
|-
|}
ОВДЕ ИДЕ ТАБЕЛА:
 
▲чита'м, распознâвам, очеку'јем, тр'чо,
▲АОРИСТ: дођо'(х), ради', стаде, не' остаде, прими'[х]мо, видо'сте
▲двана'ј(е)с(т), петна'ј(е)с(т)
 
== Падежни систем ==
Падежни систем овог дијалекта је врло разнолик, крећући се од свих седам падежа (чак је у појединим примерима локатив морфолошки различит о датива, нпр. ''идем как црешњама'' - — идем према трешњама, али ''зреле црешње на црешњу'' - — зрео је род на трешњама), до сведеног на пет (номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив).
 
Номинатив, акузатив једнине и вокатив су једнаки стандардном српском. У неким деловима дијалекта, акузатив множине може да буде једнак номинативу множине.
 
Датив је једнак стандарду, осим што је наставак за именице женског рода ''-е'', нпр. (''дај ово твоје сестре'', стандардно ''дај ово твојој сестри''). Веома често се користи посесивни датив уместо посесивног генитива (''Ивану Перовићу кућа'').
 
Морфолошки генитив једнине је једнак стандарду, а множине се разликује (''из коли'' уместо ''из кола'' по стандарду). Употреба генитива је ређа (нпр. ретко се користе предлози ''испред'', ''изнад'', ''између'' итд. са генитивом, већ предлози ''пред'', ''над'', ''међу'' са инструменталом или акузативом). Уместо посесивног генитива врло чест је посесивни датив.
Линија 48 ⟶ 38:
Морфолошки инструментал и локатив су присутни, али са различитом учесталошћу у различитим деловима дијалекта. У неким деловима могу да буду замењени општим падежом (''Био сам у школу'', ''Играм се с играчку''), а у неким не (''Био сам у школе'', ''Играм се с играчком'') чак и код једног говорника могу да се чују оба облика. Инструментал именица мушког рода је врло често на ''-ем'' за разлику од стандарда (''дошо је камионем'', ''идо с кумем''). Локатив женског рода једнине је на ''-е'', као што је и датив.
 
Скраћени облици датива и акузатива постоје и у множини (нас - — не, вас - — ве, нам - — ни, вам - — ви - — пореди мене - — ме, мени - — ми у стандардном језику).
 
== Потпуна екавица ==
Линија 57 ⟶ 47:
 
== Глаголска времена ==
 
Главна разлика у осносу на стандардни је врло честа употреба аориста и имперфекта у нормалном говору (''ја дођо, а ти не беше код куће''). Код аориста акцентат је углавном на слогу ближем крају речи, а код имперфекта на првом, или на речци '''не''' ако је одричан облик. Наставак за прво лице множине аориста и имперфекта може да буде ''-мо'', или ''-смо'' (''требасмо'', ''требамо''), с тим што је овај први углавном у конзервативнијим поддијалектима.
 
Линија 73 ⟶ 62:
* присвојни датив
* губљење морфолошких облика за инструментал и локатив, и њихово смењивање акузативом са предлогом као општим падежом
* губљење разлике у неким случајевима између мировања и кретања, што је случај и у стандардном српском (''код лекара сам'', ''идем код лекара'' уместо ''идем лекару'' - — ово је ретко у стандарду)
 
== Одсуство фонеме /х/ ==
Линија 83 ⟶ 72:
== Дијалект и друштвене прилике ==
{{главни чланак|Језик или дијалект}}
За стандардни српски овај дијалект никад није узиман у обзир - — због тога су све сличности с њим последица заједничке историје са другим српским дијалектима који су ушли у стандард. У јавности се овај дијалект погрешно представља као прост, и неспособан да искаже сложеније мисли и идеје. Литература писана овим дијалектом је ретка и недоступна. Не постоји ниједна институција која се бави очувањем и унапређењем овог дијалекта. Због тога он полако одумире на рачун новоштокавских дијалеката.
 
== Референце ==
{{извори|20em}}
{{reflist}}
 
== Литература ==
{{почетак референци|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ивић|first=Павле|autorlink=Павле Ивић|title=Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје|edition=1.|year=1956|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=ROQbAAAAIAAJ}}
* {{Citecite book| |ref=harv |lastlast1=OkukaИвић |firstfirst1=Miloš|autorlink=МилошПавле Окука|title=SrpskiДијалектологија српскохрватског језика: увод и штокавско наречје dijalekti|yeardate=2008|location=Zagreb1956 |publisher=ProsvjetaMatica srpska |url=https://books.google.com/books?id=eVwqAQAAIAAJROQbAAAAIAAJ |access-date=28. 8. 2022 |language=sh}}
* {{cite book |ref=harv |last1=Okuka |first1=Miloš |title=Srpski dijalekti |date=2008 |publisher=Prosvjeta |isbn=978-953-7611-06-4 |url=https://books.google.com/books?id=eVwqAQAAIAAJ |access-date=28. 8. 2022 |language=sr}}
* {{cite journal |ref=harv |last1=Стијовић |first1=Рада |title=Особенности народного языка в грамотах княза Лазаря и деспота Стефана: Из сербской исторической диалектологии |journal=Јужнословенски филолог |date=2008 |issue=64 |pages=457–472 |doi=10.2298/JFI0864457S |url=https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/3043?locale-attribute=sr |access-date=28. 8. 2022 |language=en |issn=0350-185X}}
{{крај референци}}
 
{{Дијалекти српског језика}}
{{нормативна контрола}}
 
[[Категорија:Староштокавски дијалекти]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Косовско-ресавски_дијалекат”