Википедија

Мавро Орбин — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м →‎Биографија: исправак интерпункције и козметичке измене
Нема описа измене
Ред 2:
| име = Мавро
| презиме = Орбин
| слика = Mavro_OrbinМавро Орбини «Славянское царство» (1601г оригинал,ит.) титл 0001 e1.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Насловна страница првог издања Орбиновог дела ''[[Краљевство Словена Мавра Орбина|Краљевство Словена]]'' (1601)
| опис_слике = Мавро Орбин
| пуно_име =
| дан_рођења =
Ред 18:
}}
 
'''Мавро Орбин''' ([[Дубровник]], [[1563]] — [[1610]]), такође познат уи венетскојпо [[италијански језик|италијанској]] верзији презимена као '''''Орбини'''''имена, рођен као '''ФраноМауро ОрбинОрбини''' ([[Петар Богдани]] га назива Марино Урбини<ref>{{Cite book|last=Петар|first=Богдани|authorlink=|coauthors=|title=CUNEUS PROPHETARUM (Чета пророка), стр. 95|year=1685|url=http://www.shqiptarortodoks.com/tekste/albanologji/Bogdani_1685_2.pdf|publisher=|location=Падова|id=|accessјез-date=28. 09. 2017ит|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304044055/http://www.shqiptarortodoks.com/tekste/albanologji/Bogdani_1685_2.pdf|archive-date=04.Mauro 03. 2016|url-status=dead|df=Orbini}}</ref>), ([[1563]] — [[1610]]) био је [[бенедиктинци|бенедиктинскибенедиктинац]] монах и [[историчар]] из [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] [[16. век]]а,Његово којинајпознатије дело објављено је постао[[1601]]. славангодине, захваљујућина свомиталијанском чувеномјезику, делупод насловом: '''-{Il Regno de gli Slavi}-''' (''[[Краљевство Словена Мавра Орбина|Краљевство Словена]]''). УДело њемује говорипосвећено о славиисторији и величинислави „словенске нације“, иа настојинастало је са циљем да засе ученииталијанској свети наширој Западузападној прикажепублици представи прошлост тог[[Јужни народаСловени|јужних Словена]], а првенствено [[Историја Срба|Срба]] и [[Историја Хрвата|Хрвата]].{{sfn|Пантић|1968|p=XI-CVIII}}{{sfn|Самарџић|1968|p=CIX-CXXXVI}}{{sfn|Ћирковић|1968|p=379-428}}{{sfn|Ćirković|2011|p=57-64}}
 
Заједно са својим сународницимадалматинским далматинцимасународницима, [[Винко Прибојевић|ВинкаВинком ПрибојевићаПрибојевићем]] и, [[Јурај Крижанић|ЈуријаЈурјем КрижанићаКрижанићем]] обликују својеврсно светско тројство раноги [[ИлиризамБартол Кашић|илиризмаБартолом Кашићем]] испада у најзначајније представнике раног [[ПанславизамИлирски језик (јужнословенски)|панславизмаилиро-словенства]] из 16. и 17. века.
 
== Биографија ==
Рођен је у Дубровнику [[1563]]. године, у трговачкој породици пореклом из [[Котор]]а и добио је име Франо ([[Петар Богдани]] га назива Марино Урбини).<ref>{{Cite book|last=Петар|first=Богдани|authorlink=|coauthors=|title=CUNEUS PROPHETARUM (Чета пророка), стр. 95|year=1685|url=http://www.shqiptarortodoks.com/tekste/albanologji/Bogdani_1685_2.pdf|publisher=|location=Падова|id=|access-date=28. 09. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304044055/http://www.shqiptarortodoks.com/tekste/albanologji/Bogdani_1685_2.pdf|archive-date=04. 03. 2016|url-status=dead|df=}}</ref> Са 15 година је ступио у бенедиктински ред и узео монашко име Мавро, веома популарно међу бенедиктинцима. Провео је искушенички период у манастиру Свете Марије на острву [[Мљет]]у, које се налазило под влашћу Дубровника. У манастиру је и започео своју књижевну делатност. Пре [[1590]]. написао је дело -{''De Ultimo Fine Humanæ Vitæ Vel Summo Bono''}-; оно ни до дан данас није објављено, теолошког је карактера и његов рукопис се чува у универзитетској библиотеци у [[Падова|Падови]]. У њему нема наговештаја да се аутор интересује за историју. Посвећено је Орбинијевом будућем мецени [[Марин Бобаљевић|Марину Бобаљевићу]], богатом племићу из Дубровника, који је касније помогао његово главно дело.
 
У последње две деценије свог живота, Орбин је заузимао важне положаје у црквеној хијерархији Дубровника. Био је најпре [[ава|опат]] [[манастир]]а Свете Марије, па је имао водећу улогу у бенедиктинској конгрегацији на Мљету; био је опат манастира Светог Михајла на [[Шипан]]у, опат манастира Светог Јакова у Вишњици (најзначајнији бенедиктински манастир на територији Дубровачке републике), да би га папа [[Папа Климент VII|Клемент VII]] [[1597]]. поставио за опата манастира у [[Бач]]у, који је био седиште бачко-калочке надбискупије, тада под [[Османско царство|турском]] влашћу.
Ред 32:
 
== Краљевство Словена ==
[[Датотека:Mavro_Orbini_il_regno_de_gli_slaviМавро Орбини Славянское царство (1601,с243) герб Stefano Nemagna (Душана) e1.jpg|мини|270п240п|десно|МавроПредстава Орбинизамишљеног грба цара Стефана Душана из Орбиновог дека ''Краљевство Словена'' (1601)]]
 
Издања:
* {{Cite book|ref=harv|last=Orbini|first=Mauro|authorlink=Мавро Орбин|year=1601|title=Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni|location=Pesaro|publisher=Apresso Girolamo Concordia|url=https://books.google.com/books?id=Fx3OntcdUkQC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Орбин|first=Мавро|authorlink=Мавро Орбин|year=1968|title=Краљевство Словена|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=MduZAAAAIAAJ}}
 
''Краљевство Словена''<ref>Мавро Орбини: "Краљевство Словена", Београд 2016.</ref> се може поделити у три дела:
 
'''ПРВИ ДЕО''' - говори уопштено о Словенима почев од најстаријих времена (позног [[Стари век|старог века]]) и између осталог, о њиховој наводној
Линија 49 ⟶ 50:
 
Српска историја заузима средишњи положај у делу, и обимом и концепцијски. Такво гледање на прошлост карактеристично је за читаву ренесансну и барокну Далмацију. За разлику од српског средњовековног историзма који почива на издвојености оног дела српске историје који се отвара делатношћу [[Стефан Немања|Немање]] и [[Свети Сава|светог Саве]], далматински историзам је идејно био (јужно) словенски. Но, и у њему српска историја заузима привилеговано место.
 
== Види још ==
* [[Летопис попа Дукљанина]]
* [[Дубровачка књижевност]]
 
== Референце ==
{{reflist|2}}
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Кунчер|first=Драгана|year=2009|title=Gesta Regum Sclavorum|volume=1|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт; Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256737}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Bujan|first=Solange|title=La Chronique du prêtre de Dioclée: Un faux document historique|journal=Revue des études byzantines|year=2008|volume=66|pages=5-38|url=https://www.persee.fr/doc/rebyz_0766-5598_2008_num_66_1_3031}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Bujan|first=Solange|title=Orbinijevo izdanje Ljetopisa popa Dukljanina: Povijesni falsifikat|journal=Radovi Zavoda za hrvatsku povijest|year=2011|volume=43|pages=65-80|url=https://hrcak.srce.hr/file/113479}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|author-link=Тибор Живковић|title=Gesta Regum Sclavorum|year=2009|volume=2|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256865}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|author-link=Предраг Коматина|title=Quis Ergo Presbyter Diocleas? Рана дубровачка историографија и Летопис попа Дукљанина|journal=Историјски часопис|year=2020|volume=69|pages=189-226|url=https://www.academia.edu/45309684}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Orbini|first=Mauro|author-link=Мавро Орбин|year=1601|title=Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni|location=Pesaro|publisher=Apresso Girolamo Concordia|url=https://books.google.com/books?id=Fx3OntcdUkQC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Орбин|first=Мавро|author-link=Мавро Орбин|title=Краљевство Словена|year=1968|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=MduZAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Пантић|first=Мирослав|author-link=Мирослав Пантић|chapter=Мавро Орбин - живот и рад|title=Мавро Орбин: Краљевство Словена|year=1968|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=XI-CVIII|chapter-url=https://books.google.com/books?id=MduZAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Самарџић|first=Радован|author-link=Радован Самарџић|chapter=Краљевство Словена у развитку српске историографије|title=Мавро Орбин: Краљевство Словена|year=1968|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=CIX-CXXXVI|chapter-url=https://books.google.com/books?id=MduZAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|chapter=Извори Мавра Орбина|title=Мавро Орбин: Краљевство Словена|year=1968|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=379-428|chapter-url=https://books.google.com/books?id=MduZAAAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ćirković|first=Sima|author-link=Сима Ћирковић|title=Izvori Mavra Orbina: Addenda et corrigenda|journal=Radovi Zavoda za hrvatsku povijest|year=2011|volume=43|pages=57-64|url=https://hrcak.srce.hr/file/113478}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
Линија 63 ⟶ 83:
[[Категорија:Дубровчани]]
[[Категорија:Бенедиктинци]]
[[Категорија:Историчари]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мавро_Орбин”