140.050
измена
нема описа измене
→Галерија: + слике ознака: уређивање извора (2017) |
Нема описа измене |
||
Ред 18:
| боја = #CCCC99
}}
'''Тодор Швракић''' ([[Приједор]], [[10. март]] [[1882]]<ref name="EN">''[[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929.''</ref> — [[Сарајево]],<ref name="ЕЕ">'' http://www.zetna.org/zek/konyvek/19/gimi.html.''{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> [[5. децембар]] [[1931]])
== Биографија ==
Рођен је 1882. године у Приједору, у Босни, у сиромашној српској занатлијској породица. Као син дрводјеље, са 16 година одлази у [[Београд]] гдје похађа приватну сликарску школу [[Риста Вукановић|Ристе]] и [[Бета Вукановић|Бете Вукановић]]. Образовао се и у Уметничкој школи у Београду, смештеној у Господар Јевремовом конаку. Усавршавање је продужио код [[Паја Јовановић|Паје Јовановића]] у [[Беч]]у, и касније у [[Праг]]у и Паризу<ref>"Правда", Београд 27. новембра 1927.</ref>. Био је стипендиста сарајевске "Просвјете" на Уметничкој академији у Прагу.<ref>Ристо Бесаровић: "Из културне и политичке историје Босне и Херцеговине", Сарајево 1966.</ref> У друштву са колегама Србима са прашке академије, Пером Поповићем и Бранком Радуловићем, приредио је 1907. године заједничку изложбу у Сарајеву. Било је још неколико његових самосталних изложби, попут оне у родном Приједору августа 1910. године. Пре Великог рата био је члан друштва
Излагао је [[1911]]. године у [[Праг]]у, и на свим изложбама Медулића, затим у [[Рим]]у [[1911]]. за павиљон Краљевине Србије<ref>{{Cite journal|last=Elezović|first=Zvezdana|date=2009|title=Kosovske teme paviljona Kraljevine Srbije na međunarodnoj izložbi u Rimu 1911. godine|url=|journal=Baština|volume=27|pages=|via=}}</ref> и на свим југословенским изложбама у то време. Сматран је једним од најбољих српских [[акварел]]иста. Радио је композиције портрете и пејзаже, од којих је најпознатији званични и једини портрет [[Никола Пашић|Николе Пашића]]. Отворио је своју приватну сликарску школу у Сарајеву.
Ред 29:
Радио је као предавач у средњим школама у Сарајеву. Године 1930. он је учитељ вештина у Првој мушкој гимназији у Сарајеву.<ref>"Просветни гласник", Београд 1. децембар 1930.</ref> Унапређен је у наставника друге групе, друге категорије. Било је то пред смрт почетком децембра 1931. године. Ту у Сарајеву у улици која је носила његово име, била му је кућа, у којој је рођен, стварао и напокон умро. Био је ожењен Босиљком, наставницом грађанских школа, са којим је имао сина [[Мирко Швракић|Мирка]], психијатра психоаналитичара. Супруга је након његове смрти прешла са службом из Сарајева у Београд.
Одликован је 4. децембра 1922. године краљевским [[Орден Светог Саве (монархија)|Орденом Св. Саве]] V реда.<ref>"Просветни гласник", Београд 1. новембар 1922.</ref>
== Галерија ==
| |||