Вајонити — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Вајонитска држава
Ред 15:
Француски конзул Лежеан у [[Османско царство|Отоманској империји]] је боравећи у Албанији средином 19. века пронашао словенске оазе на подручју ушћа [[Војуша|реке Војуше]], неколико села која су опстала упркос [[Албанизација|албанизацији]] и хеленизацији.
 
Како су се смењивала царства, тако су Вајонити били уткани у друге народе. Један део је бугаризован, ало врло брзо је та [[бугаризација]] спласнула након пропасти [[Бугарско царство|Бугарског царства]], један део је хеленизован, а један србизован, док је један данас део македонског народа након што је мигрирао у данашњу Северну Македонију и наравно један део је албанизован. Изворно Вајонити нису били народ већ словенско племе, а с обзиром на даљину Србије и Бугарске и релативно кратку дужину њихових власти у Епиру, нису успели да уђу у национални корпус та два народа сем делимично и недугорочно, а нису успели ни да створе своју независну државу сем изворне склавиније Вагенетије, што је као последицу имало нестанак и [[Асимилација|асимилацију]].
 
Има мишљења да Вајунити не могу бити друго сем [[Срби]]. Њихово име је изведено из имена војници, а треба имати у виду да су Вајунити грчки назив слично као што су Драговићи били [[Драгувити]], а и сама појава вајунита везује за долазак Срба на Балкан са севера Европе које је описао [[Константин Порфирогенит]]. Вајунити су учествовали у [[Опсада Солуна (586)|опсади Солуна]] и [[Константинопољ|Константинопоља]] управо у време кад долази први талас Срба из [[Лужица|Лужице]] у [[Тесалија|Тесалију]] у околину [[Сервија (град)|Сервије]] у северној Грчкој. Тек након тога следи насељавање Вајунита у Епир из Тесалије и [[Егејска Македонија|Егејске Македоније]].