Успење Пресвете Богородице (фреска) — разлика између измена

м
Враћене измене корисника 24.135.37.156 (разговор) на последњу измену корисника Boleynn
(Додато објашњење о значају поменуте фреске)
ознаке: враћена измена мобилна измена мобилно веб-уређивање
м (Враћене измене корисника 24.135.37.156 (разговор) на последњу измену корисника Boleynn)
ознака: враћање
 
[[Датотека:Uspenje_presvete_Bogorodice_-_Sopocani.jpg|десно|thumb|250п|Успење Пресвете Богородице]]
'''Успење Пресвете Богородице''' је највећа и најпознатија [[Фреска|фреска]] манастира [[Манастир Сопоћани|Сопоћани]]. Осликали су је између [[1272]]. и [[1276]]. године византијски мајстори из [[Истанбул|Цариграда (Константинопоља, данашњег Истанбула)]], под покровитељством краља [[Стефан Урош I|Стефана Уроша I]]. Уз [[Манастир Студеница|студеничко]] ''[[Распеће Христово (фреска)|Распеће]]'' и [[Манастир Милешева|милешевског]] ''[[Бели анђео|Белог анђела]]'', представља најпознатију фреску српског средњовековног сликарства. На [[Светска изложба|Светској изложби у Паризу]] [[1961]]. године ''Успење Пресвете Богородице'' је проглашено за најлепшу фреску читавог средњег века.<ref name="Сопоћани">{{cite web |title=Сопоћани |url=https://nasahercegovina.info/index.php/2020/08/28/sopocansko-uspenje-najljepsa-freska-srednjevjekovne-umjetnosti/ |website=Наша Херцеговина |access-date=10. 2. 2022}}</ref>
 
Фреска заузима средишњи део западног зида Богородичине цркве и простире се на монументалних 40 метара квадратних.<ref name="Сопоћани">{{cite web |title=Сопоћани |url=https://nasahercegovina.info/index.php/2020/08/28/sopocansko-uspenje-najljepsa-freska-srednjevjekovne-umjetnosti/ |website=Наша Херцеговина |access-date=10. 2. 2022}}</ref> Композиција приказује бол [[Апостоли|апостола]], архијереја, [[Јерусалим|јерусалимских]] жена, анђела и Христа због смрти [[Богородица|Богородице]].
 
Сопоћане је подигао краљ Стефан Урош Први. Црква манастира је посвећена Светој Тројици. Манастир припада Рашко – призренској епархији Српске православне цркве.Тачно време настанка манастира се не зна, али се верује да је настао негде око 1260. године.Тада је настала фреска Успење богородице која је због своје лепоте од Европских институција проглашена за најлепшу фресу 13 века.Зашто ово пишемо?Тада је народе српски Краљ Урош aнгажовао најбоље сликаре тога доба и настала је фреска која има посебне боје и урађена је од најквалитетнијег шафрана и сликарских боја а нацртани су елементи прве РОМАНИКЕ у Европи који је као сликарска техника ,филозофија и схватање живота тек 50 година касније развијена у европским земљама.Тиме је Краљ Урош био пионир не само једне сликарске естетике већ и први владар који је романику ставио на ниво државне естетике.Тек касније су римски сликари осликали по римским катедралама исти сликарски стил од боја до композиције слике.Укратко када постоји неко ко то зна и хоће Србија може бити међу најбољима.Наш бард архитектуре ,уметности и сликарства Александар Дероко је толико био одушевљен овом фреском да је неколико пута спавао поред зидина Сопоћана .Господин Дероко је схватио овај моменат почетка романике у Европи и то у Србији.Манастир Сопоћани, као и комплекс тврђаве Рас се налазе на листи Светске културне баштине УНЕСКО. (преузето са Linkedin објаве Славише Васиљевића)
 
==Види још==