Пашалук — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 3:
'''Пашалук''' ({{јез-тур|paşalik}}), такође '''ејалат''' ([[Османски турски језик|отур.]] -{ایالت}-) или '''беглербеглук''', је у [[Османско царство|Османском царству]], највећа управно-територијамна јединица, чији је главар, [[паша]] ([[беглербег]]) био подређен директно [[Висока порта|Порти]], а добијао је често титулу везира. [[Управна подела Османског царства#Велика административна реформа 1864. године|Великом административном реформом 1864. године]] ејалете замењују [[вилајет]]и.
Пашалуци су се делили на санџаке, којима су управљали бегови. Наше земље под турском влашћу припадале су до почетка XVI века [[Румелијски пашалук|Румелијском пашалуку]] са седиштем у [[Софија|Софији]].
Након великих освајања у [[Краљевина Угарска (1526—1867)|Угарској]] основан је [[1541
(-{Nagykanizsa}-), којима су припадали и неки наши крајеви.
Македонски санџаци ([[солун]]ски, [[охрид]]ски, [[Скопље|скопски]], [[ћустендил]]ски) те [[вучитрн]]ски [[санџак]] остали су и даље у Румелијском пашалуку, санџаци [[Крушевац]], [[Смедерево]], [[Зворник]], [[Срем]] (Митровица), [[Пожега]] и [[Зрењанин|Бечкерек]] припали су средином XVI. века Будимпештанском пашалуку. Бечкерек је убрзо припао Темишварском пашалику, а неки други делови те територије ушли су [[1580
Почетком XVII. века [[Подравина]] (Пожега и Валпово) припала је Канишком пашалуку, док је Крушевачки санџак ушао је у састав Румелијског, а Бачка Јегерског пашалука.
У доба свог највећег територијалног обима (-{XVI}- - -{XVII}- век) Турска је имала 28 пашалука.
| |||