Шејхан — разлика између измена

| опис_слике = [[Кумани]] у [[Краљевина Угарска (1000—15261000—1301)|Краљевини Угарској]]

| држава_смрти = [[Краљевина Угарска (1000—15261000—1301)|Краљевина Угарска]]

'''Шејхан''' или '''Котан''' ({{јез-рус|Котян}}, {{јез-мађ|Kötöny}}, {{јез-арап|Kutan}}‎) је био [[Кумани|кумански]] кан, који се средином 13. века у савезу са [[Кијевска Русија|Кијевском Русијом]] борио против продора [[Монголи|Монгола]]. Након [[Битка на Калки|пораза код реке Калке]] и пораза из 1238. године, Шејхан је предводио пресељење "40.000 колиба" (породица) на просторе [[Краљевина Угарска (1000—15261000—1301)|Краљевине Угарске]]. Тамо је прихватио [[римокатолицизам]] и постао савезник краља [[Бела IV|Беле]]. Убило га је угарско племство.

Шејхан је био познат као Kötöny у Мађарској и Котјан у Русији.<ref name="#1">István Vásáry (24 March 2005). Cumans and Tatars: Oriental Military in the Pre-Ottoman Balkans, 1185–1365. Cambridge University Press. pp. 223–. ISBN 978-1-139-44408-8.</ref> Његово име среће се и као Кутан (на арапском), Кутен, Котени и Куетан. У руским аналима, помиње се као Котян Сутоевич (Котјан Сутоевич). У повељи Беле IV налазимо помен куманског војсковође '''Зејхана''' или Шејхана, што се вероватно односило на Котана. <ref>Kristó, Gyula; Makk, Ferenc (1996). Az Árpád-ház uralkodói [Rulers of the House of Árpád]. I.P.C. Könyvek. ISBN 963-7930-97-3], p. 268</ref>

Арапски извори називају Шејханов народ [[Кипчаци|Кипчацима]]ма. Котан се помиње као припадник племена Дурут народа Кипчак.<ref name="#2">Florin Curta; Roman Kovalev (2008). “The” Other Europe in the Middle Ages: Avars, Bulgars, Khazars and Cumans ; [papers ... Presented in the Three Special Sessions at the 40th and 42nd Editions of the International Congress on Medieval Studies Held at Kalamazzo in 2005 and 2007]. BRILL. pp. 403–. ISBN 90-04-16389-1.</ref> Према Прицаку, Дурут је било тертерово племе Кумана.<ref name="#2"/> Према [[Тимоти Меј|Тимотеју Меју]], Котен је био један од канова Кипчака.<ref>Timothy May (7 November 2016). The Mongol Empire: A Historical Encyclopedia [2 volumes]: A Historical Encyclopedia. ABC-CLIO. pp. 1–. ISBN 978-1-61069-340-0.</ref> [[Иштван Васари]] идентификовао га је као Кумана.<ref name="#1"/> У сваком случају, ова два народа била су у саставу куманско-кипчаске конфедерације, познате као "[[Куманија]]" на [[Латински језик|латинском]], Desht-i Qipchaq у исламским изворима и Половци у источнословенским језицима.

Шејхан је склопио савез са Кијевском Русијом [[Монголска инвазија Кијевске Русије|против]] [[Монголско царство|Монгола]] (Татара), након пораза 1222. године. Куманско-кипчаска конфередација под Шејханом и руска војска од око 80.000 људи под командом Шејхановог зета [[Мстислав Храбри|Мстислава Храброг]], супротставила се монголском продору на реци Калка (у близини данашњег [[Маријупољ|Маријупоља]]а). Монголском војском командовали су [[Јебе]] и [[Субудај]]. Руско-куманска војска је у бици код Калке поражена, те се 31. маја 1223. године морала повући. Исте године Шејхан је свргнут са власти, али је остао вођа племена Тертероба.

На рано пролеће 1237. године Монголи су напали Куманско-кипчаска племена. Нека од њих одмах су се предала. Ова племена касније су формирала етничку и географску основу "Кипчаковог каната", дела Монголске империје. Познат и као "[[Златна хорда]]", Кипчаков канат је припадао једном од огранака [[Јочи|Јочијеве]]јеве куће (најстаријег сина [[Џингис-кан|Џингис кана]]). Кипчаков вођа [[Бачман]] заробљен је од стране Монгола 1236. или 1237. године на реци Волги, а потом је и погубљен. Према персијском историчару [[Рашид ал-Дин Хамадани|Рашид ад-Дин Хамаданију]], [[Берке-кан]] је 1238. године повео трећу кампању која је нанела коначан пораз Куманима и Кипчацима. Украјински извори тврде да је Бату-кан победио Шејхана на Астраканским степама.<ref>"[http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CK%5CO%5CKotian.htm Kotian]". Encyclopediaofukraine.com. </ref> Након тога је Шејхан повео пресељење 40.000 породица ("колиба"), односно око 70 до 80.000 људи у Угарску.

Шејхан је у Угарској ушао у савез са Белом IV, који је Куманима дао азил. Шејхан се преобартио у римокатоличанство. Крштен је 1239. године као Јона. Његова ћерка [[Елизабета Куманска|Елизабета]] удала се за угарског принца, сина краља Беле, будућег [[Стефан V Угарски|Стефана V]]. Међутим, угарски племићи нису веровали Куманима (сматрајући их монголским шпијунима) и непосредно пре катастрофалне монголске инвазије на Угарску, на Шејхана је у Пешти извршен атентат. Кумани су потом напустили Угарску, пљачкајући успут. Емигрирали су у [[Друго бугарско царство]]. [[Браничево (област)|Браничевски]] господари [[Дрман и Куделин]], против којих су се 1292. године борили [[Краљевина Србија (1217—1345)|српски]] краљеви [[Милутин Немањић|Милутин]] и [[Драгутин Немањић|Драгутин]], потичу управо од ових Кумана. На просторима ослабљене Бугарске, они су формирали независне области. Неки од њих касније су се вратили у Мађарску. <ref>Рокаи 2002, стр. 41-6</ref>

Огорчене куманско-кипчаске масе почеле су са пљачком сеоских крајева, крећући се према југу. Прешли су Дунав и доспели до Срема ([[Мачванска бановина|Мачванске бановине]]). Након што су опљачкале многе територије, масе су напустиле Угарску и ушле у Бугарску. Постоји хипотеза да је [[династија Тертер]], која је у другој половини 13. века преузела власт у Бугарској, потекла управо из Шејхановог народа.

* [[Елизабета Куманска|Елизабета Куманка]], која се удала за [[Стефан V Угарски|Стефана V]], угарског краља (1270-1272). Имали су шесторо деце: [[Јелисавета Арпад|Јелисавета]] (супруга [[Завиш од Фалкенштајна|Завиша од Фалкенштајна]] и српског краља [[Милутин Немањић|Милутина]]), [[Каталина Арпадовић|Каталина]] (супруга српског и [[Сремска земља|сремског]] краља [[Драгутин Немањић|Драгутина]]), [[Марија Угарска (напуљска краљица)|Марија]] (супруга [[Карло II Напуљски|Карла II Напуљског]]), [[Ана Угарска (1260—1281)|Ана]] (прва супруга [[ВизантијскоВизантијски царствоцар|византијског]] цара [[Андроник II Палеолог|Андроника II Палеолога]]), угарски краљ [[Ладислав IV Куманац|Ладислав IV]] и славонски бан [[Андрија (славонски бан)|Андрија]].