Јован Ђорђевић (правник) — разлика између измена

| презиме = Ђорђевић

| слика = Dr_Jovan_Đorđević.jpg

| опис_слике = Др Јован Ђорђевић

| датум_рођења = {{Датум рођења|1908|3|10}}

'''Јован Ђорђевић''' ([[Београд]], [[1908]] — [[Београд]], [[1989]]) био је правник и политиколог, доктор правних наука и редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, професор на [[Сорбона|Сорбони]]-[[Париз]], [[САНУ|члан САНУ]] и свих јужнословенских академија наука и умјетности.<ref name="Козара">Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962. </ref> <ref>[https://bs.wikipedia.org/wiki/Spisak_akademika_SANU], Приступљено 18.1. 2018.</ref>

<ref name="Сибир">Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959. </ref> <ref name="automatski generisano1">[https://www.sanu.ac.rs/clan/djordjevic-jovan-2/ Биографија на сајту САНУ], Приступљено 1.7. 2019.</ref>

== Биографија ==

Јован Ђорђевић рођен је [[10. марта]] [[1908]]. у [[Београд]]у. Потиче из угледне и образоване београдске продице Ђорђевић. Млађи брат [[Божидар Ђорђевић (лекар)]] био је такође професор Београдског универзитета и [[САНУ|академик]]. Јован је основну школу, Четврту београдску гимназију и Правни факултет завршио је у Београду. Докторске студије у [[Париз]]у на Сорбони. 1945. постаје први декан Правног факултета у Београду. Од 1946. предаје уставно право, теорију државе и социологију. 1954. учествује у „правној изградњи“ Устава и закона [[ФНРЈ]] као помоћник министра гдје обавља функцију секретара Комитета за законодавство и организацију Савезног извршног већа. Судија је Уставног суда Југославије и предсједник Уставног суда Србије. Уредник је "Архива за правне и душтвене науке".<ref name="Козара" /> Придружени је професор Универзитета у Паризу - Сорбона . Др Јован Ђорђевић је члан САНУ, одељења друштвених наука: дописни од 17.12.1959, редовни од 20.12.1961. у одборима за изворе српског права и филозофију и друштвену теорију - Члан је Председништва САНУ од 7.4.1966 до 24.4.1969. Био је члан свих јужнословенских академија наука и умјетности.

Меморандум САНУ из 1986. године, који је требало да научно и интелектуално ојача политичку и сваку другу активност у случају распада постојеће државе, посматран из много углова различито и тумачен, умножен је у 20 примјерака и добили су га 16 чланова Комисије за израду овог акта, а по примјерак и академици – експерти највишег нивоа, позвани да дају своја стручна мишљења о њему. Били су то [[Добрица Ћосић]], [[Љубомир Тадић]] и Јован Ђорђевић. И ту се види да је др Јован Ђорђевић био у сваком погледу високо позициониран.

<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:639518-Akademici-nisu-krili-Memorandum-SANU], Приступљено 17.1. 2018.</ref>

 

== Дјела ==

* ''Социјализам и демократија'', (1961).

* ''Нови уставни систем'', (1963,1964)<ref name="Козара" /><ref name="Сибир" />

 

== Референце ==

{{reflist}}

== Спољашње везе ==

{{портал|Биографија}}