Вилисов артеријски круг — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м sredjivanje
Ред 25:
 
== Ембриологи ==
Унутрашње каротидне артерије почињу да се формирају 24. дана ембриолошког развоја од комбинације трећег гранчичног лука и дисталних сегмената упарене дорзалне аорте.<ref>Menshawi K, Mohr JP, Gutierrez J. A Functional Perspective on the Embryology and Anatomy of the Cerebral Blood Supply. ''J Stroke''. 2015 May. 17 (2):144-58.</ref> Од 28. дана, унутрашња каротидна артерија (УКА) ће се затим гранати на предњи и задњи део. Касније у развоју, предњи део постаје предња церебрална артерија (ПЦА), средња церебрална артерија (СЦА) и предња хороидална; задњи део постаје фетални ПКА (и задња хороидална).<ref name=":2">Padget D, Dorcas H. The circle of Willis: its embryology and anatomy. ''Intracranial Arterial Aneurysms''. New York: Comstock; 67-90.</ref><ref name=":3">Dandy, WE. Intracranial arterial aneurysms. ''The American Journal of the Medical Sciences''. 1944. 208:415.</ref><ref>Newton TH, Potts DG. ''Radiology of the Skull and Brain''. CV Mosby; 1978.</ref><ref>Kier EL. ''Fetal cerebral arteries: a phylogenetic and ontogenetic study.'' Radiology of the Skull and Brain. 2: 1089-1130.</ref> ПЦА почињу да се у потпуности формирају 51. дана, када раста медијално и на крају формира предњу комуникациону артерију (ПКА).<ref name=":2">Padget D, Dorcas H. The circle of Willis: its embryology and anatomy. ''Intracranial Arterial Aneurysms''. New York: Comstock; 67-90.</ref><ref name=":3">Dandy, WE. Intracranial arterial aneurysms. ''The American Journal of the Medical Sciences''. 1944. 208:415.</ref> СЦА почињу да се у потпуности формирају 35. дана и пробијају церебралне хемисфере.<ref name=":4">Padget DH. ''The development of cranial arteries in the human embryo''. Contribution to embryology. 1948. 32: 205-262.</ref> Све ово формира предњу циркулацију Вилисовог круга. Задња циркулација Вилисовог круга се формира када фетална задња церебрална артерија (ЗЦА) постане ПКО, одрасла ПЦА се повезује са базиларном артеријом (БА), а задња хороидална артерија се уграђује у БА.<ref name=":2">Padget D, Dorcas H. The circle of Willis: its embryology and anatomy. ''Intracranial Arterial Aneurysms''. New York: Comstock; 67-90.</ref><ref name=":3">Dandy, WE. Intracranial arterial aneurysms. ''The American Journal of the Medical Sciences''. 1944. 208:415.</ref>
[[Датотека:Circle of willis.png|мини|Вилисов артеријски круг]]
Од 31. до 35. дана, базиларна артерија, која снабдева задњи мозак и мождано стабло почиње да се формирају из две паралелне нервне артерије (или канала). Ови канали примају крв из каротидно-вертебробазиларних анастомоза које дају тригеминалну артерију (ТА), отичка артерија (ОА), хипоглосална артерија (ХА) и проатлантална артерија (ПроА).<ref>Luh GY, Dean BL, Tomsick TA, Wallace RC. ''The persistent fetal carotid-vertebrobasilar anastomoses.'' AJR Am J Roentgenol. 1999 May. 172 (5):1427-32</ref>
 
Од 35. до 38. дана, вертебрална артерија почиње да формира попречне анастомозе између цервикалних интерсегментних артерија, и надоле до 6. интерсегменталне артерије.<ref name=":4">Padget DH. ''The development of cranial arteries in the human embryo''. Contribution to embryology. 1948. 32: 205-262.</ref>
Ред 43:
 
=== Вилисов аретријски круг ===
Вилисов аретријски круг стварају (антериорно према постериорно) следеће артерије:<ref>Purves, Dale; George J. Augustine; David Fitzpatrick; William C. Hall; Anthony-Samuel LaMantia; James O. McNamara; Leonard E. White (2008). ''Neuroscience'' (4th ed.). Sinauer Associates. pp. 834–5. {{ISBN <bdi>|978-0-87893-697-7</bdi>}}.</ref>
;Предња комуникантна артерија — ''(а. communicans anterior)''
;Предња мождана артерија — ''(а. cerebri anterior)''
Ред 61:
Осамдесет пет процената сакуларних анеуризме настаје из артерија Вилисовог круга, са 35% из предње комуникационе артерије, 30% из унутрашње каротидне артерије, 22% из средње мождане артерије, а остатак из задње циркулације.
 
Штавише, присуство нефункционалног предњег колатералног пута у Вилисовом кругу код пацијената са оклузивном болешћу унутрашње каротидне артерије (УКА) је снажно повезано са исхемијским можданим ударом.<ref>Duelsner A, Gatzke N, Glaser J, Hillmeister P, Li M, Lee EJ, et al. Granulocyte colony-stimulating factor improves cerebrovascular reserve capacity by enhancing collateral growth in the circle of Willis. ''Cerebrovasc Dis''. 2012. 33 (5):419-29. </ref> Штавише, доминација вертебралне артерије може такође допринети закривљености базиларне артерије и инфарктима задње циркулације.<ref>Zhu W, Wang YF, Dong XF, Feng HX, Zhao HQ, Liu CF. Study on the correlation of vertebral artery dominance, basilar artery curvature and posterior circulation infarction. ''Acta Neurol Belg''. 2016 Sep. 116 (3):287-93</ref>
 
Ретко се нађе перзистентност феталних анастомоза које укључују Вилисов круг, укључујући упорне тригеминалне, отичке, хипоглосне и проатланталне артерије. Ове артерије мање-више обједињују унутрашње каротидне и вертебробазиларне системе. Перзистентна примитивна тригеминална артерија (ТА) је најчешћа од упорних феталних анастомоза (83%) и повезује кавернозни синус са базиларном артеријом. Перзистентна отична артерија (ОА) је најмање уобичајена која перзистира и повезује петрозну каротиду са базиларном артеријом. Перзистентна хипоглосална артерија (ХА) повезује петрозну или дисталну цервикалну ДЦА са вертебралном артеријом. Перзистентна проатлантална интерсегментна артерија (ПроА) повезује цервикалну УЦА са вертебралном артеријом.<ref>Luh GY, Dean BL, Tomsick TA, Wallace RC. The persistent fetal carotid-vertebrobasilar anastomoses. ''AJR Am J Roentgenol''. 1999 May. 172 (5):1427-32.</ref>