Вилисов артеријски круг — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м sredjivanje |
|||
Ред 25:
== Ембриологи ==
Унутрашње каротидне артерије почињу да се формирају 24. дана ембриолошког развоја од комбинације трећег гранчичног лука и дисталних сегмената упарене дорзалне аорте.<ref>Menshawi K, Mohr JP, Gutierrez J. A Functional Perspective on the Embryology and Anatomy of the Cerebral Blood Supply. ''J Stroke''. 2015 May. 17 (2):144-58.</ref>
[[Датотека:Circle of willis.png|мини|Вилисов артеријски круг]]
Од 31. до 35. дана, базиларна артерија, која снабдева задњи мозак и мождано стабло
Од 35. до 38. дана, вертебрална артерија почиње да формира попречне анастомозе између цервикалних интерсегментних артерија, и надоле до 6. интерсегменталне артерије.<ref name=":4">Padget DH. ''The development of cranial arteries in the human embryo''. Contribution to embryology. 1948. 32: 205-262.</ref>
Ред 43:
=== Вилисов аретријски круг ===
Вилисов аретријски круг стварају (антериорно према постериорно) следеће артерије:<ref>Purves, Dale; George J. Augustine; David Fitzpatrick; William C. Hall; Anthony-Samuel LaMantia; James O. McNamara; Leonard E. White (2008). ''Neuroscience'' (4th ed.). Sinauer Associates. pp. 834–5. {{ISBN
;Предња комуникантна артерија — ''(а. communicans anterior)''
;Предња мождана артерија — ''(а. cerebri anterior)''
Ред 61:
Осамдесет пет процената сакуларних анеуризме настаје из артерија Вилисовог круга, са 35% из предње комуникационе артерије, 30% из унутрашње каротидне артерије, 22% из средње мождане артерије, а остатак из задње циркулације.
Штавише, присуство нефункционалног предњег колатералног пута у Вилисовом кругу код пацијената са оклузивном болешћу унутрашње каротидне артерије (УКА) је снажно повезано са исхемијским можданим ударом.<ref>Duelsner A, Gatzke N, Glaser J, Hillmeister P, Li M, Lee EJ, et al. Granulocyte colony-stimulating factor improves cerebrovascular reserve capacity by enhancing collateral growth in the circle of Willis. ''Cerebrovasc Dis''. 2012. 33 (5):419-29. </ref>
Ретко се нађе перзистентност феталних анастомоза које укључују Вилисов круг, укључујући упорне тригеминалне, отичке, хипоглосне и проатланталне артерије. Ове артерије мање-више обједињују унутрашње каротидне и вертебробазиларне системе. Перзистентна примитивна тригеминална артерија (ТА) је најчешћа од упорних феталних анастомоза (83%) и повезује кавернозни синус са базиларном артеријом. Перзистентна отична артерија (ОА) је најмање уобичајена која перзистира и повезује петрозну каротиду са базиларном артеријом. Перзистентна хипоглосална артерија (ХА) повезује петрозну или дисталну цервикалну ДЦА са вертебралном артеријом. Перзистентна проатлантална интерсегментна артерија (ПроА) повезује цервикалну УЦА са вертебралном артеријом.<ref>Luh GY, Dean BL, Tomsick TA, Wallace RC. The persistent fetal carotid-vertebrobasilar anastomoses. ''AJR Am J Roentgenol''. 1999 May. 172 (5):1427-32.</ref>
|