Прашки храд (замак) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Prague_Castle_By_NightCzech-2013-Prague-View from Charles Bridge of Prague Castle.jpg|250п|мини|Прашки храд]]
'''Прашки храд''' ({{јез-чеш|Pražský hrad}}) је [[замак]] у [[Праг]]у где су чешки краљеви, римски императори и [[председник|председници]] [[Чехословачка|Чехословачке]] и [[Чешка|Чешке Републике]] имали своје канцеларије. Тамо је чуван крунидбени накит [[Краљевина Бохемија|Бохемcке краљевине]]. Прашки храд је један од највећих замкова на свету (по [[Гинисова књига рекорда|Гинисовој књизи рекорда]] највећи замковни комплекс на свету) са око 570-{m}- дужине и око 130-{m}- ширине.
 
Ред 6:
Историја замка се протеже од 9. века (870.). Прва озидана грађевина је била црква Госпе. Базилика Св. Ђорђа и [[базилика Св. Вита]] су саграђене у првој половини 10. века. Први манастир у бихемији је саграђен у двору поред цркве Св. Ђорђа. Романескна палата је подигнута током 12. века. У 14. веку, за време владавине [[Карло IV, цар Светог римског царства|Карла IV]] владарска [[палата]] је преграђена у Готичком стилу. На месту базилике Св. Вита почела је градња Готичке цркве која је завршена шест векова касније. 1485. Краљ [[Владислав II Јагело|Ладислав II]] започиње доградњу палате. Масивна Владиславова дворана је додата палати. Такође су саграђене нове одбрамбене куле на северној страни двора. 1541. велики пожар је уништио велики део двора. Под [[Хабзбурзи|Хабзбурговцима]] су се појавиле неке нове грађевине у ренесансном стилу. [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] је саградио Белверде, летњиковац за своју жену, пољску принцезу, [[Ана од Чешке и Угарске|Ану]] (Летњиковац краљице Ане). Фердинандов унук цар [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолф II]] је користио Прашки храд као главну резиденцију. Он је саградио северно крило палате, са Шпанским холом где је била изложена његова драгоцена уметничка колекција. Многа дела из колекције су запленили [[Швеђани]] [[1648]]. у току Тридесетогодишњег рата. Последња велика доградња двора је била за време Краљице [[Марија Терезија|Марије Терезије]] у другој половини 18. века. [[Фердинанд I од Аустрије|Фердинанд V]] је после абдикције изабрао Прашки храд за свој дом.
 
Године 1918. двор је постао седиште председника новопсноване [[Чехословачка|Чехословачке Републике]]. Нова владарска Палата и баште је уредио Словеначки архитекта [[Јоже Плечник]] а 1936 уређивање наставио његов следбеник [[Павел Јанак]].
 
Током Нацистичке окупације Чехословачке за време Другог светског рата Прашки храд је постао главни штаб [[Рајнхард Хајдрих]]а, заштитника Бохемије. Он је ставио Бохемијску круну на главу верујући да је велики краљ; стара легенда каже да је узурпатор који стави круну на своју главу осуђен да умре за годину дана. Мање од годину дана после тога Хејдрих је убијен.