Народно позориште „Стерија” у Вршцу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
More used with only one reference definition.
м sredjivanje
Ред 37:
1896. године изграђена је Велика сала за балове и позоришне представе у склопу хотела „Александровић“, касније „Гликман“, па „Србија“. У тој сали се данас налази Народно позориште „Стерија“.
[[Датотека:Центар, Вршац, Serbia - panoramio (19).jpg|мини|Вршац, центар]]
Постојало је неколико покушаја оснивања позоришних трупа у Вршцу: Српско дилетантско позориште (1880) – оснивач Ј. Кнежевић, Кућно позориште на немачком језику – оснивач Карл Це (Karl Zeh), Позоришно дилетантско друштво на [[Немачки језик|немачком језику]] (1863) – оснивач Карл Це (Karl Zeh), Градско позориште у Вршцу на немачком језику (1870-18741870—1874) – оснивач Карл Це (Karl Zeh), Мађарско аматерско позориште (1887).
После [[Први светски рат|Првог светског рата]], Уметничко одељење Министарства просвете, на чијем се челу налазио [[књижевник]] [[Бранислав Нушић]], закључило је 1920. да је неопходно да се у [[Банат]]у оснује професионално позориште - изабран је Вршац.
Савет града основао је Градски позоришни одбор, са [[градоначелник]]ом Иваном Косировићем на челу и донео одлуку о оснивању Покрајинског банатског позоришта „Стерија“, које је почело са радом 22. јануара 1921. године. Постојало је свега три године.
Ред 59:
• [[просценијум]] ширина:8,5 – 9,5м<br>
• висина позорнице:12м<br>
• број цугова: 24 са размаком од 50цм50 cm између цугова<br>
• број употребљивих цугова:21<br>
Кабина за тон и светло је на [[балкон]]у.
Мала сцена има површину од око 120м2, висине 4м, а може да прими 40 до 70 посетилаца. Кабина за тон и светло је у посебној просторији на сцени.<ref name="#1"/><ref name="#3">{{cite web |title=Народно позориште "Стерија" |url=https://www.npsterija.rs/ |website=npsterija.rs |accessdate=13. 6. 2020}}</ref>
 
== Велики јубилеј – 180 година „Кир Јање“ ==
Ред 87:
=== Репертоар ===
Репертоар на великој сцени последњих година:
„[[Покондирена тиква]]“ у режији Ђурђе Тешић, „[[Ујка Вања]]“ у режији Андреја Носова (2019), „Наши преци, једите са нама“ у режији Стевана Бодроже (2019), „Наши“ у режији [[Ирфан Менсур|Ирфана Менсур]]а (2019), „Херој нације“ у режији Предрага Стојменовића (2018), „Виктор или деца на власти“ у режији Александра Швабића (2018).<ref name="#3"/>
 
== Библиографија ==