Париске катакомбе — разлика између измена

[[Слика:ParisXIVEntreeCatacombe.JPG|350п250п|мини|десно|Улаз у катакомбе]]

'''Париске катакомбе''', термин којим се нетачно означава '''Градска костурница''', сујесу некадашњи подземни каменоломи с краја [[XVIII век]]а који се налазе у 14. арондисману у [[Париз]]у, повезани међусобно подземним ходницима за инспекцију. Дугачки око 1,7 километара, смештени на 20 метара испод површине, званично су отворени за посетиоце на тргу [[Данфер-Рошро]].

На уласку у славне катакомбе стоји и легендаран натпис '''Оставите наду сви ви који улазите унутра''', који довољно говори сам за себе.

[[Слика:Catacombs of Paris 07.jpg|150п|мини|лево|Лобање у катакомбама]]

Пред крај [[XVIII век]]а, да би се растеретила пренатрпана париска гробља, одлучено је да се изместе кости из заједничких гробница у '''подземне каменоломе'''. У то време, дистрикт -{Les Halles}- (Лезал), у средишту града, био је изложен разним заразним болестима због контаминације настале неодговарајућим сахрањивањем мртвих у масовне гробнице у црквеним двориштима. Посебан проблем представљало је велико [[Гробље невиних]]. Зато је било одлучено да се кости дискретно преместе у напуштене подземне ходнике. Овај посао обављен је под надзором Луја Тиру де Крона, полицијског пуковника. Процењује се да је тада скоро 6 милиона посмртних остатака премештено у већи број '''костурница''' које и данас постоје у Паризу. Међу њима су, несумњиво, били и посмртни остаци многих великих имена [[Француска револуција|Француске револуције]].

Зидови катакомби прекривени су [[графит]]има који воде порекло од [[XVIII век]]а наовамо. [[Виктор Иго]] је искористио своје знање о систему тунела у роману ''[[Јадници]]''. Године [[1871]]. припадници [[Париска комуна|Париске комуне]] убили су групу ројалиста у једној одаји. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], париски припадници [[покрет отпора|покрета отпора]] користили су систем тунела. У истом периоду, немачки војници успоставили су подземни бункер у катакомбама испод -{Lycee Montaigne}- (Лисе Монтењ), средње школе која се налази у 6. арондисману. Овај бункер није на туристичкој мапи и може се видети само током „неовлашћених посета“ (в. [[#Катафилија|катафилија]]).

Подземни тунели и одаје дуго су представљали безбедносни проблем за градњу у Паризу. Каменоломи се каткад урушавају стварајући рупу на површини и оштећујући зграде. Да би то предупредила, влада је још [[1777]]. године основала ИГЦ -{Inspection générale des Carrières}- (Општа инспекција каменолома) која има за циљ осматрање стања постојећих каменолома и спречавање копања нових. ИГЦ је, међутим, ископала тунеле за осматрање да би себи омогућила бољи приступ каменоломима ради бољег осматрања, поправке и израде мапе учвршћених каменолома.

Почев од 80-тих година прошлог века, постоји нека врста заноса за незваничним обиласком катакомби. То се нарочито огледа у коришћењу других путева од оних који су путоказима обележени за званичне посете, коришћењем шахтова на јавним саобраћајницама за улаз, штавише подземних улаза из разних подрума, подземне мреже саобраћајница итд. Овакви уласци су општим правилом приступа забрањени. Посете некадашњим каменоломима Париза предузимају они који себе називају ''катафилима'' : катафил је онај који поседује одређени степен знања о подземним ходницима, као и о преосталим ретким преосталим улазима који нису зазидани.

* друге заједнице (групе), настоје да оставе свој знак на овај или онај начин (графити, вандализам). Група ''Готски покрет'', у принципу, исказује већу жељу за кршењем закона од других група, иако задовољствостраст за катафилијом окупља остајеиндивидуе кључнииз елементразноразних катафилијемиљеа.