Рудолф Вирхов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м sredjivanje |
|||
Ред 27:
По завршетку школовања на берлинском Медицинском институту Фридрих-Вилхелм 1843. године, прво је обављао дужност асистент, а затим и дисектора у Берлинској болници Шарите.
Заједно са Бен
Током 1848. Вирхов је послат у [[Горња Шлезија|Горњу Шлезију]] да изучи епидемију тифуса. Његов извештај са овог путовања, о животу у руралним срединама Пруског краљевства, касније је објављенау медицинским публикацијама, и до данас има велики научни значај, јер указује на политичке прилике које су владале у 1848. у Пруској и њихов утицај на здравље и здравствену заштиту сатновништва. Ове Вирховове констатације, као и сва његово наредна учешће у реформстичким покретима тог времена, изазвала су код пруске владе незадовољаство, и она је тражила од њега да се окани политике и прихвати посла на институту за патолошку анатомију на Вирцбург универзитету, од кога ће он својим радом направио познату установу.
Вирхов се 1856. вратио у Берлин у коме је обављао дужности професора за патолошку анатомију, општу патологију и терапију и директора новооснованог патолошке института. Институт којим је руководио убрзо је постао центар за младе научнике и свих европских земаља, међу којима су предњачили руски научници и лекари. На овој дужности остао је све до своје смрти.
| |||