Студентске демонстрације у Југославији 1968. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 65:
У просторијама Универзитетског одбора Савеза студената, у раним јутарњим часовима трећег јуна, одржан је састанак коме су присуствовали проректор T. Банишевац, чланови Извршног већа за Београд М. Поповић и Живан Берисављевић, секретар Градског комитета Симеон Затезало, чланови Универзитетског комитета СК са секретаром Ж. Булајићем, чланови Универзитетског одбра Савета студената са председником П. Игњатовићем и чланови ГК СКС-а за Београд П. Ђоковић, [[Александар Бакочевић]] и [[Милан Вукос]]. На састанку је донет закључак по коме се подржавају сви оправдани студентски захтеви, како они ширег друштвено-политичког значаја, тако и они у вези са учешћем студената у самоуправљању на Универзитету и у објектима друштвеног стандарда. Поред тога истицани су тешки услови живота у Студентском граду и предложено је да се испити одложе за седам дана. {{sfn|Митровић|2008|pp=482}}
Већина ученика састанка је одлучила да оде у [[Студентски град]] где је у 8 часова био заказан митинг. На њему су се међу студентима појавили декани, продекани и представници Савета Универзитета, док су представници друштвено-политичких организација задржани у соби са чијег су балкона држани говори. Захтеви су били да се хитно реши материјално питање студената и да се прекину новински натписи у којима се тврдило да су студенти против сељачке омладине, да су силеџије, пљачкаши и сл. На збору су говорили студенти П. Богдановић, А. Хоџић, проректор Ј. Глигоријевић и професор [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|пољопривредног факултета]] Р. Кљајић. Због сукоба са бригадирима студентима се извинио члан Главног штаба омладинских бригада М. Продановић. Формиран је
У колони која је кренула на договорено место налазили су се и сви професори. Носили су слике Јосипа Броза Тита, партијске и државне заставе и транспаренте на којима је писало „Тито−Партија”, „Студенти−радници”, „Имамо ли Устав” „Хоћемо посао”, „Доле социјалистичка буржоазија”, „Пуцали су на нас”, „Доле шеф убица − Бугарчић”, „Ја сам претучен”, „Ми смо синови радног народа” и др. Поред тога певане су и песме „[[Друже Тито ми ти се кунемо]]”, „[[Хеј Словени]]”, а узвикиване су и многобројне пароле. У међувремену је проректор Т. Бунишевац обавестио [[Градоначелник Београда|председника скупштине града]] [[Бранко Пешић|Бранка Пешића]] да професори не могу да убеде студенте да престану са демонстрацијама. Истицао је да је потребна помоћ истакнутих политичких и државних руководилаца.{{sfn|Митровић|2008|pp=483}}
| |||