Студентске демонстрације у Југославији 1968. — разлика између измена

Студенти су били приморани да поново активност као и претходне ноћи наставе у Студентском граду. Сада су се њима придружили [[Милош Минић]], [[Петар Стамболић]], [[Бранко Пешић]], [[Ђурица Јојкић]] и др. Формирана је радна група која је формулисала предлоге: „Проглас студентима и грађанима Београда” и „Резолуција студентских демонстрација”. То су по мишљењу многих била два најважнија документа студентских демонстрација у Београду 1968. године. Проглас је обухватао захтеве студената, док је Резолуција била програмског карактера. У њему је писано о социјалној неједнакости, незапослености, бирократизацији друштва и положају Универзитета у њему.

 

 

Студенти су одлучили да не излазе са својих факултета, а са грађанством су комуницирали преко летака и парола исписаних на зградама. Професори Машинског факултета су први изразили солидарност са студентима. Делатност студената и професора на факултетима углавном су водили акциони одбори. Током 4. јуна почео је да излази ''Билтен'' којим је руководио Акциони орган. Трећег дана протеста донет је Акционо-политички програм У Београду, Загребу и Љубљани у коме се инсистирало на бржем решавању проблема.