Љубомир Ковачевић — разлика између измена

sumnjive tvrdnje i podaci
(sumnjive tvrdnje i podaci)
Писао је средњошколске уџбенике. Са [[Љубомир Јовановић|Љубомиром Јовановићем]] је отпочео писање обимне историје српског народа али она није довршена. Прекида се са [[1020]]. годином. Сакупљао је и објављивао изворе. Истовремено са [[Ватрослав Јагић|Ватрославом Јагићем]] објавио је [[Светостефанска хрисовуља|Светостефанску хрисовуљу]]. Између ова два издања не постоје значајније разлике. Пажљиво је припремао за објављивање збирку светогорских повеља чије је исписе направио [[1894]]. године. Ова збирка делимично је пропала у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Део исписа које је направио издао је Стојан Новаковић у књизи ''[[Законски споменици српских држава средњег века]]''.
 
Највећи број његових расправа односи се на проблематику одвајања предања од поузданих извора. Као и [[Иларион Руварац]] одлучно је побијао истинитост легенде о убиству цара Уроша и о издаји Вука Бранковића. После објављивања ових радова уследила је жестока полемика са романтичарксим историчарима, српским Пантелијом Срећковићем и руским [[Владимир Качановски|Владимиром Качановским]]. Тек је [[Константин Јиречек]] завршио ову полемику доказујући документима из [[Дубровачки архив|Дубровачког архива]] да је цар Урош надживео краља Вукашина Мрњавчевића. Студијом ''Вук Бранковић'' доказао је да овај српски великаш није издао [[Кнез Лазар|кнеза Лазара]] [[Бој на Косову|на Косову пољу]] [[1389]]. године. Користио је све, у том тренутку, расположиве изворе. Утицај традиције био је толико јак да је теорија о издаји Вука Бранковића нашла места и у уџбеницима. Због непоколебљивог става Љубомира Ковачевића су означавали као народног издајника иако је био велики патриота. Такође му се може приписати и велика улога у расветљавању улоге '''Влаха''' као нације и народа на Балканском полуострву кроз векове, још из периода Византије, који је веома прецизно са вредним историјским подацима везаним за овај народ описао у свом раду "Историја Српскога Народа" издатог у Београду 1893. године!
 
Љубомир Ковачевић је радио изузетно пажљиво, настојећи да сваки проблем сагледа и разуме до краја и да тек онда публикује свеје резултате. Зато је објавио релативно мали број радова. Склон детаљу велику пажњу посвећивао је појединим питањима настојећи да установи научну истину тамо где се романтичарска историографија држала традиције.