Принцип племенитог такмичења — разлика између измена

Такмичења се разликују и према томе што се нека теже [[припрема]]ју, [[организација|организују]], [[реализација|реализују]] и [[процењивање|процењују]], а нека лакше. Ипак, да би такмичење било успешно, сви наведени аспекти морају да буду добро одрађени. Без обзира о каквом такмичењу се ради, оно не треба да буде само себи [[циљ]], већ да представља део [[васпитање|васпитно]]-[[образовање|образовног]] рада и да се преко њега остварују циљеви тог рада. Такмичење треба да окупи што већи број деце и да задовољи њихове [[мотив]]е за [[успех]]ом, [[постигнуће]]м, надом и [[компетенција|компетенцијом]]. Јасно је да одређеном броју ученика свако такмичење не пружа шансу, па их је потребно у току такмичења разврстати, с обзиром на диференцијалне [[норма|норме]] и пропозиције такмичења. Такмичење има своју сврху у постизању биљих резултата и напредовању ученика, али не би смело да вређа самопоштовање васпитаника. Неопходно је да свако такмичење буде у складу са [[морално васпитање|моралним васпитањем]], дакле да не ствара [[завист]] и [[мржња|мржњу]], већ да природно намеће да је прихватљиво да побеђује онај ко је бољи. Томе може допринети боље упознавање и зближавање актера надметања.<ref>Василев, С. & Ракић, Б. 1998. Школска педагогија. Култура: Београд.</ref>