|
== Историја ==
{{рут}}
[[Датотека:Kek Lok Si pagoda styles.svg|250px|thumb|лево|[[Kek Lok Si]] pagoda tiers labelled with their architectural styles]]
[[Датотека:Kek Lok Si pagoda styles.svg|250px|thumb|лево|Нивои пагоде [[Кек Лок Си]] означени њиховим архитектонским стиловима]]
The origin of the pagoda can be traced to the [[stupa]] (3rd century BCE).<ref name=Ency>{{Britannica|438284|Pagoda}}</ref> The stupa, a dome shaped monument, was used as a commemorative monument to house sacred relics and writings.<ref name=Ency/><ref>''[https://books.google.com/books?id=HrzPlqLjR1MC&printsec=frontcover&source=gbs_navlinks_s#v=onepage&q=&f=false A World History of Architecture]''. Michael W. Fazio, Marian Moffett, Lawrence Wodehouse. Published 2003. McGraw-Hill Professional. {{ISBN|0-07-141751-6}}.</ref> In East Asia, the architecture of Chinese towers and [[Chinese pavilion]]s blended into pagoda architecture, eventually also spreading to Southeast Asia. Their construction was popularized by the efforts of [[Buddhist missionary|Buddhist missionaries]], pilgrims, rulers, and ordinary devotees to honor Buddhist relics.<ref>''The Impact of Buddhism on Chinese Material Culture''. John Kieschnick. Published 2003. [[Princeton University Press]]. {{ISBN|0-691-09676-7}}.</ref> ▼
▲TheПорекло originпагоде ofсе theможе pagodaпратити can be traced to theдо [[ stupaСтупа|ступе]] ( 3rd3. век пре centuryнове BCEере).<ref name=Ency>{{Britannica|438284|Pagoda}}</ref> The stupaСтупа, aспоменик domeу shapedоблику monumentкуполе, was usedкоришћена asје aкао commemorativeкомеморативни monumentспоменик toза houseсмештај sacredсветих relicsреликвија andи writingsсписа. <ref name=Ency/><ref>''[https://books.google.com/books?id=HrzPlqLjR1MC&printsec=frontcover&source=gbs_navlinks_s#v=onepage&q=&f=false A World History of Architecture]''. Michael W. Fazio, Marian Moffett, Lawrence Wodehouse. Published 2003. McGraw-Hill Professional. {{ISBN|0-07-141751-6}}.</ref> InУ Eastисточној AsiaАзији, theархитектура architectureкинеских of Chinese towersкула andи [[Chinese pavilion |кинеских павиљона]] s blendedуклопила intoсе pagodaу architectureархитектуру пагоде, eventuallyда alsoби spreadingсе toна Southeastкрају Asia.проширила Theirи constructionна wasјугоисточну popularizedАзију. byЊихова theизградња effortsје ofпопуларизована напорима [[Buddhist missionary| Buddhistбудистичких missionariesмисионара]], pilgrimsходочасника, rulers,владара andи ordinaryобичних devoteesпоклоника toда honorпоштују Buddhistбудистичке relicsреликвије.<ref>''The Impact of Buddhism on Chinese Material Culture''. John Kieschnick. Published 2003. [[Princeton University Press]]. {{ISBN|0-691-09676-7}}.</ref>
Japan has a total of 22 five-storied timber pagodas constructed before 1850.<ref name=hanazato10>{{cite journal |title=Seismic and Wind Performance of Five-Storied Pagoda of Timber Heritage Structure |year=2010 |url=http://www.hms.civil.uminho.pt/sahc/2010/79.pdf |doi=10.4028/www.scientific.net/AMR.133-134.79|last1=Hanazato |first1=Toshikazu |last2=Minowa |first2=Chikahiro |last3=Niitsu |first3=Yasushi |last4=Nitto |first4=Kazuhiko |last5=Kawai |first5=Naohito |last6=Maekawa |first6=Hideyuki |last7=Morii |first7=Masayuki |journal=Advanced Materials Research |volume=133-134 |pages=79–95 |s2cid=135707895 }}</ref> ▼
▲JapanЈапан hasима a total ofукупно 22 five-storiedпетоспратне timberдрвене pagodasпагоде constructedизграђене beforeпре 1850 . године.<ref name=hanazato10>{{cite journal |title=Seismic and Wind Performance of Five-Storied Pagoda of Timber Heritage Structure |year=2010 |url=http://www.hms.civil.uminho.pt/sahc/2010/79.pdf |doi=10.4028/www.scientific.net/AMR.133-134.79|last1=Hanazato |first1=Toshikazu |last2=Minowa |first2=Chikahiro |last3=Niitsu |first3=Yasushi |last4=Nitto |first4=Kazuhiko |last5=Kawai |first5=Naohito |last6=Maekawa |first6=Hideyuki |last7=Morii |first7=Masayuki |journal=Advanced Materials Research |volume=133-134 |pages=79–95 |s2cid=135707895 }}</ref>
=== Кина ===
[[FileДатотека:Zhengding Lingxiao Pagoda 3.jpg|thumb|десно|250px|The [[Lingxiao Pagoda|Лингсјао]] ofпагода у [[Zhengding|Џенгдингу]], HebeiХебеј, built inизграђена 1045. ADгодине duringнове theере за време [[Song dynasty|династије Сонг]], withса littleмало changeпромена inу laterкаснијим renovationsреновирањем.]]
The earliest styles of Chinese pagodas were square-base and circular-base, with [[octagon]]al-base towers emerging in the 5th–10th centuries. The highest Chinese pagoda from the pre-modern age is the [[Liaodi Pagoda]] of Kaiyuan Monastery, Dingxian, [[Hebei]], completed in the year 1055 AD under [[Emperor Renzong of Song]] and standing at a total height of 84 m (275 ft). Although it no longer stands, the tallest pre-modern pagoda in Chinese history was the {{convert|100|m|ft|adj=mid|-tall wooden pagoda}} of [[Chang'an]], built by [[Emperor Yang of Sui]],<ref>Benn, 62.</ref> and possibly the short-lived 6th century [[Yongning Pagoda]] ([[:zh:永宁寺塔|永宁宝塔]]) of [[Luoyang]] at roughly 137 meter. The tallest pre-modern pagoda still standing is the Liaodi Pagoda. In April 2007 a new wooden pagoda [[Pagoda of Tianning Temple (Changzhou)|Tianning Temple]] of [[Changzhou]] was opened to the public, the tallest in China, standing 154 m (505 ft).
Најранији стилови кинеских пагода били су квадратне и кружне основе, са кулама [[octagon|осмоугаоне]] основе које су се појавиле током 5–10 века. Највиша кинеска пагода из предмодерног доба је пагода [[Liaodi Pagoda|Њаоди]] из манастира Кајјуан, Дингсјан, Хебеј, завршена 1055. године под царем [[Emperor Renzong of Song|Рензонгом од Сонга]] и која стоји са укупном висином од 844 m (275 ft). Иако више не постоји, највиша премодерна пагода у кинеској историји била је дрвена пагода од 100 метара (330 стопа) у [[Chang'an|Чангану]], коју је изградио цар [[Emperor Yang of Sui|Јанг од Суја]],<ref>Benn, 62.</ref> и вероватно кратковечна пагода из 6. века [[Yongning Pagoda|Пагода Јонгнинг]] (永宁宝塔) у [[Luoyang|Луојангу]] са отприлике 137 метара. Највиша премодерна пагода која још увек стоји је пагода Лиаоди. У априлу 2007. отворена је за јавност нова дрвена пагода [[Pagoda of Tianning Temple (Changzhou)|Тјеннинг храм]] у [[Чангџоу]], највиша у Кини, висока 154 m (505 ft).
== Симболика и геомантија ==
|
