|
'''Иво Етеровић''' ([[Сплит]], [[Хрватска]], [[1. јануар]] [[1935.]], [[фотограф]]-[[уметник]]. Школовао се у фирми "„[[Лајка"]]“ у Вецлару[[Вецлар]]у (-{Leitz, Vetzlar}-), [[Немачка]], а специјализовао фотографију у боји у "„[[Феранија|Феранији"]]“ (-{Ferrania}-, Milano[[Милано]]), [[Италија]]. На јавној фотографској сцени запажен [[1956]], и од тада делује професионално у струци. Краће време провео као фото-репортер у јединицама УН на [[Блиски Исток|Блиском Истоку]] ([[1957]]), а затим у истом звању (или као уредник фотографије) радио у редакцијама Народне армије ([[Фронт]]), и Вјесника[[Вјесник]]а (Глобус, Вјесник у сриједу и Старт), као дописник из [[Србија|Србије]] (од јесени [[1959]], од када ради у Београду[[Београд]]у који је изабрао као место трајног боравка). У раздобљу од [[1960.]] до [[1970.]] један од најактивнијих, и највише награђиваних, југословенских фотографа на међународним изложбама фотографије.
==Теме и мотиви==
Од средине шездесетих година претежно заинтересован за теме из живота, портрете,[[портрет]]е и урбане структуре. Из те продукције, углавном рађене у техници црно-беле фотографије, издвајао је неуобичајене лирске призоре и догађаје и показивао их на изложбама. Та врста фото-бележака одише притајеним хумором, анегдотом и гротеском, и та тема чини окосницу његовог раног раздобља.
Од почетка седамдесетих година његов израз се сажима и усмерава на два плана: у првом се обраћа појединим темама (градови, људи...) које згушњава у целине – самосталне изложбе ("Са„Са Оријента"Оријента“, [[1961]], "Жене"„Жене“, [[1974]], "Београд„Београд који волим"волим“, [[1976]], "Фотографије„Фотографије Сплита"Сплита“, [[1979]], "Фотографија„Фотографија и плакат"плакат“, [[1981]], "1113„1113 разгледница Београда"Београда“, [[1991.]] и друге). У истом раздобљу покреће и серију ауторских фото-монографија Брач„Брач“ ([[1975]]), Њихови„Њихови данидани“ ([[1977]]) (монографија о [[Јосип Броз Тито|Јосипу Брозу]] и његовој супруги [[Јованка Броз|Јованки]]), Београд„Београд који волимволим“ ([[1977]]); Сплит„Сплит“ ([[1979]]);„ Сарајево с љубављуљубављу“, ([[1983]]), Камени„Камени бродови ЈадранаЈадрана“ ([[1984]]); Београд„Београд на дланудлану“ ([[1985]]), Море„Море, корнати, салашисалаши“ ([[1986]]), Далмација„Далмација у срцусрцу“ ([[1987]]), Сплит„Сплит, слика вољеног градаграда“ ([[1987]]); Загреб„Загреб интимноинтимно“ ([[1987]]); Београд„Београд данасданас“ ([[1989]]); Нови„Нови Београд изблизаизблиза“ ([[1995]]).
Крајем седамдесетих година усмерава интересовање на фото-графичке експерименте у боји. (изложбе
Изложбе:
*Море, [[1977]],
*Салаши, [[1984]],
*Београд у машти, [[1994). У том раздобљу можда највише уједињује сензибилитет медитеранског духа, са наглашеном склоношћу да се графички знак употреби као израз за једноставност у откривању реда]].
У том раздобљу можда највише уједињује сензибилитет медитеранског духа, са наглашеном склоношћу да се графички знак употреби као израз за једноставност у откривању реда.
==Изложбе и књиге==
Излагао је на великом броју ѕаједничких изложаба у земљи и иностранству и добио је више од 200 награда. Самостално је излагао у [[Југославија|Југославији]] (више пута), [[Русија|Русији]], ([[1975]]), [[Немачка|Немачкој]] ([[1976]]) [[Италија|Италији]] ([[1981]]), [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Аустрија|Аустрији]] ([[1983]]). Објавио 18 ауторских фотомонографија, што је недостигнути рекорд у некадашњем југословенском и данашњем српском културном простору.
=== Литература ===
|
