Јесењи салон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 5:
Јесењи салон је основан као алтернатива конзервативном званичном Салону. Такође је био алтернатива [[Салон независних|Салону независних]], који је био либералан, али је имао политику да свако ко се пријави може да излаже, што је на концу доводило до осредњег квалитета изложби. Оснивачи Јесењег салона су група умјетника и пјесника међу којима су били [[Ежен Каријер]], [[Пјер Огист Реноар|Пјер-Огист Реноар]], [[Жорж Руо]], [[Едуар Вијар]], [[Жорис-Карл Хјузманс]], [[Емил Верхарен]], под вођством архитекте [[Франц Жордан|Франца Жордана]]. Одлучили су да створе сопствену организацију са циљем да пожеле добродошлицу сваком умјетнику који жели да се придружи, да бирају жири за нове изложбе тако што ће нови чланови групе извлачити сламчице, и да декоративној и [[примјењена умјетност|примјењеној умјетности]] дају исти статус као и лијепим умјетностима.
Први Јесењи салон је одржан 31. октобра 1903. године у Малој палати (Petit-Palais). Организатори су одабрали јесен за своје изложбе јер се већина других изложби у Паризу одржавала у прољеће и љето. Јесењи салон је био значајно средиште за развој [[модерна уметност|модерне умјетности]] у Европи. Рани салони су укључивали и ретрспективне изложбе [[постимпресионизам|постимпресионистичких]] [[сликарство|сликара]] попут [[Пол Гоген|Пола Гогена]] (1903 и 1906.), и [[Пол Сезан|Пола Сезана]] (1907). Изложбе су помогле успостављању међународне репутације ових умјетника и такође се показале као догађај који је утицао на каријере многих других умјетника. Најпознатија таква изложба је била она из 1905. године, када су сликар [[Анри Матис]] и његове колеге добили име [[фовизам|фовисти]] („дивље звијери”) због неспутане употребе чистих, ненатуралистичких боја у својим сликама.
[[Категорија:Уметност]]
| |||