Википедија

Пагода — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 14:
[[Датотека:Kek Lok Si pagoda styles.svg|250px|thumb|лево|Нивои пагоде [[Кек Лок Си]] означени њиховим архитектонским стиловима]]
 
Порекло пагоде се може пратити до [[Ступа|ступе]] (3. век пре нове ере).<ref name=Ency>{{Britannica|438284|Pagoda}}</ref> Ступа, споменик у облику куполе, коришћена је као комеморативни споменик за смештај светих реликвија и списа.<ref name=Ency/><ref>''[https://books.google.com/books?id=HrzPlqLjR1MC&printsec=frontcover&source=gbs_navlinks_s#v=onepage&q=&f=false A World History of Architecture]''. Michael W. Fazio, Marian Moffett, Lawrence Wodehouse. Published 2003. McGraw-Hill Professional. {{ISBN|0-07-141751-6}}.</ref> У источној Азији, архитектура кинеских кула и [[Chinese pavilion|кинеских павиљона]] уклопила се у архитектуру пагоде, да би се на крају проширила и на југоисточну Азију. Њихова изградња је популаризована напорима [[Buddhist missionary|будистичких мисионара]], ходочасника, владара и обичних поклоника да поштују будистичке реликвије.<ref>{{cite bookharvnb|title=The Impact of Buddhism on Chinese Material Culture|author=John Kieschnick|year=2003|publisherp=[[Princeton University Press]]|id={{ISBN|0-691-09676-7}}}}</ref>
 
Јапан има укупно 22 петоспратне дрвене пагоде изграђене пре 1850. године.<ref name=hanazato10>{{cite journal |title=Seismic and Wind Performance of Five-Storied Pagoda of Timber Heritage Structure |year=2010 |url=http://www.hms.civil.uminho.pt/sahc/2010/79.pdf |doi=10.4028/www.scientific.net/AMR.133-134.79|last1=Hanazato |first1=Toshikazu |last2=Minowa |first2=Chikahiro |last3=Niitsu |first3=Yasushi |last4=Nitto |first4=Kazuhiko |last5=Kawai |first5=Naohito |last6=Maekawa |first6=Hideyuki |last7=Morii |first7=Masayuki |journal=Advanced Materials Research |volume=133-134 |pages=79–95 |s2cid=135707895 }}</ref>
Ред 26:
[[File:Zhengding Kaiyuan Temple 1.jpg|thumb|right|250px|Пагода [[Xumi Pagoda|Сјуми]], изграђена 636. године нове ере за време [[Tang dynasty|династије Танг]].]]
 
[[Chinese art|Кинеска]] [[iconography|иконографија]] је приметна у [[Chinese pagoda|кинеским]] и другим источноазијским пагодама. Такође је истакнута будистичка иконографија као што је слика [[Shakyamuni Buddha|Шакјамунија]] и [[Gautama Buddha|Гаутаме Буде]] у ''[[Mudra#Abhaya Mudr.C4.81|абхаја мудри]]''.<ref>''The Impact of Buddhism on Chinese Material Culture'' By John Kieschnick. Published 2003. Princeton University Press. {{ISBN|0-691-09676-7}}. p. 83</ref><ref>''The Impact of Buddhism on Chinese Material Culture''. John Kieschnick. Published 2003. Princeton University Press. {{ISBNharvnb|0-691-09676-7Kieschnick|2003|p=83}}. page 83</ref> У чланку о будистичким елементима у уметности [[Han dynasty|династије Хан]], Ву Хунг сугерише да је у овим храмовима [[Buddhist symbolism|будистички симболизам]] спојен са изворним кинеским традицијама у јединствен систем симболике.<ref>''The Impact of Buddhism on Chinese Material Culture''. John Kieschnick. Published 2003. Princeton University Press. {{ISBNharvnb|0-691-09676-7Kieschnick|2003|p=84}}. page 84</ref>
 
== Архитектура ==
Ред 51:
* Govinda, A. B. ''Psycho-cosmic symbolism of the Buddhist stupa''. 1976, Emeryville, California. Dharma Publications.
* Hymes, Robert P. (1986). Statesmen and Gentlemen: The Elite of Fu-Chou, Chiang-Hsi, in Northern and Southern Sung. Cambridge: Cambridge University Press. {{ISBN|0-521-30631-0}}.
* Kieschnick,{{cite book|ref=harv|last=Kieschnick|first=John. ''|title=The Impact of Buddhism on Chinese Material Culture''. Published |year=2003.|publisher= Princeton University Press . |id={{ISBN|0-691-09676-7}}.}}
* Loewe, Michael. (1968). ''Everyday Life in Early Imperial China during the Han Period 202 BC–AD 220''. London: B.T. Batsford Ltd.; New York: G.P. Putnam's Sons.
* Steinhardt, Nancy Shatzman (1997). ''Liao Architecture''. Honolulu: University of Hawaii Press.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Пагода”