Никола Жутић (историчар) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
{{без извора}} ознака: уређивање извора (2017) |
Наводи се извор, но га је Садко обрисао. Додајeм и нови. |
||
Ред 1:
'''Никола Жутић''' ([[Госпић]], [[14. август]] [[1952]].) [[Срби|српски]] је [[Српски историчари|историчар]] и научни савјетник.
Линија 8 ⟶ 7:
Бави се истраживањем историје Југославије, с тим што посебну пажњу поклања историји идеологија, односно сучељавањима идеологија грађанског [[Либерализам|либерализма]] и [[Католичка црква|римокатолицизма]] ([[Ватикан]]а), затим вјерско-националном стварању хрватства, државноправном успостављању Југославије, односу југославенске државе и цркава, питањима културне политике у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]], историји судства, привредним и другим темама. Бави се недовољно истраженом темом суштине илиризма, илирске националне идеје, везаности илиризма за Србе у раздобљу од 15. до 19. вијека. Рецензирао је бројне књиге (студије, монографије, зборнике радова). Уређивао је научне и стручне часописе. Од 2011. је глацни и одговорни уредник ''Српске слободарске мисли'' - часописа за друштвене науке, у издању [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]].
Радио је у [[Архив Југославије|Архиву Југославије]] од 1984. (начелник одјељења) и у [[Институт за савремену историју|Институту за савремену историју]] <ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|title=SARADNICI, Naučni sektor, dr Nikola Žutić
naučni savetnik|year=|url=https://www.isi.co.rs/pages/latinica/saradnici/Nikola_Zutic.htm|publisher=|pages=|location=}}</ref> од маја 1995. као научни савјетник. Од 1993. до 1995. предавао је као доцент Политичку историју Срба на Правном Факултету друштвених наука Универзитета Никола Тесла у [[Книн]]у ([[Република Српска Крајина]]). Добитник је прве награде Министарства науке Републике Србије (2004. године) за науно стваралаштво за период 2002-2004. У пензији је од августа 2019. године.<ref>{{Cite book|last=Жутић|first=Никола|authorlink=|title=Мато Топаловић, славонски Илир|year=2021|url=|publisher=Велика Србија|pages=196, 197|location=Београд|isbn=978-86-80900-09-4}}</ref> == Дјела ==
Ред 31:
* ''Нико Бартуловић - римокатолик четник'', издање Српске радикалне странке, Београд, 2010.
* ''Ђуро Виловић - од жупника до четника'', Београд, 2011.
* ''Велика Србија - историографска анализа листова Велика Србија 1888-1926'', Београд, 2016.
* ''Надбискуп Степинац - идеологија и политика 1934-1946'', Београд, 2017.
* ''Алојзије Степинац - Држава, црква, надбискуп'',(коаутор с академиком Љубодрагом Димићем) Београд, 2017.
* ''Илирски завод св. Јеронима, од српско римокатоликог до хрватског 1453-1971'', Београд, 2020.
* ''Завод Светог Јеронима и хрватско пацовски канали - од прозелитског института до хрватских пацовских канала (од средине XV до средине XX вијека)'', издање Српске радикалне странке, Београд, 2010.
* ''(Велико)српски посланик 2007-2012. Скупштински говори др Николе Жутића'', Београд 2021.
* ''Мато Топаловић, славонски Илир'', Београд, 2021.
* Коаутор је уџбеника историје за III и IV разред гимназије, издања од 2001. до 2009. године
== Референце ==
| |||