Мало веће (Дубровник) — разлика између измена

У управној структури града [[Дубровник]]а ({{јез-лат| Ragusium}}, или ''Ragusa''), ''„Мало веће“'' је заједно са најистакнутијим припадницима [[Велико веће (Дубровник)|''„Великог већа“'']] ({{јез-лат|Consilium maius}}<ref>Фонд: ''„Odluke Velikog vijeća“'' (сигнатура: ''HR-DADU-2'') за период од 1415. до 1808. године, Архивска јединица: ''4.55 d/m'', Техничка јединица: ''67 knj.'', Идентификатор: ''HR-DADU/AJ 3363'', Државни архив у Дубровнику, Дубровник, Република Хрватска. Стара сигнатура: ''Acta Consilii Maioris'' (''Државни архив у Дубровнику'') , Фонд ''„Dubrovačke Republike i francuske uprave“'', серија: 2. Садржај јединице: У фонду ''„HR-DADU-2 Acta Consilii Maioris“'' су записане одлуке Великог већа Дубровачке Републикерепублике, институције која је доносила прописе трајне природе (''законе''), спроводила изборе за званичнике и имала последњу реч у одлучивању о најбитнијим државним пословима. Записници Великог већа до 1415. године вођени је заједно са записницима других већа и налазе се у фонду ''„HR-DADU-1 Reformationes“''. Врло важне књиге повезане уз овај фонд налазе се у серији ''„HR-DADU-14-1 Leges et instructiones“''. То су књиге ''»Ogledala Velikog vijeća«'' ({{јез-лат|Speculum del Maggior Consiglio}}) св. 1-5, који се воде од 1440. године до пада Републике, а у њима се налазе пописи свих службеника Републике (''чланови Великог већа, али и других функција'').</ref>) чинило [[Веће умољених (Дубровник)|''„Веће умољених“'']] ({{јез-лат|Consilium rogatorum}}<ref>Фонд: ''„Vijeće umoljenih“'' (сигнатура: ''HR-DADU-3'') за период од 1415. до 1808. године, Архивска јединица: ''13.69 d/m'', Техничка јединица: ''211 knj.'', Идентификатор: ''HR-DADU/AJ 6469'', Државни архив у Дубровнику, Дубровник, Република Хрватска. Стара сигнатура: ''Consilium Rogatorum'' (''Државни архив у Дубровнику'') , Фонд: ''„Dubrovačka Republika i francuska uprava“'', серија: 3 и 4. Садржај јединице: Записници овог Већа (''од 1301. године''), налазе се у фонду ''„HR-DADU-1 Reformationes“'', а као засебан фонд се воде се записи од 1415. године. Фонд ''„HR-DADU-3 Consilium Rogatorum“'' се састоји од две засебне серије: ''»Одлуке«'' ({{јез-лат|Acta Consilii Rogatorum}}) и ''»Тајне одлуке«'' ({{јез-лат|Secreta Rogatorum}}).</ref>) од 45 чланова<ref>Богуновић, Петар Б.: ''„Bitka kod Angore: Leta Gospodnjeg 6910“'' (pp. 13-75), Chivalrous culture № 3 (Београд: ''Велики приорат витезова темплара Србије'', 2014. pp. 50)</ref>, које се често помињане у историјским изворима и као – ''„Дубровачки сенат“'' ({{јез-лат|Senatus Ragusinus}}<ref>Богишић, Балтазар-''Балдо'' В.: ''„Pisani zakoni na slovenskom jugu: Zakoni izdani najvišom zakonodavnom vlašću u samostalnim državam“'' (Zagreb: ''Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti'', 1872. pp. 98)</ref><ref>Fisković, Cvito: ''„Anali Historijskog instituta u Dubrovniku“'', Том 3 (Dubrovnik: ''Historijski institut Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku'', 1954. pp. 187)</ref>).<ref>Фонд: ''„Odluke Velikog, Malog i Vijeća umoljenih“'' (сигнатура: ''HR-DADU-1'') за период од 1301. до 1415. године, Архивска јединица: ''2.02 d/m'', Техничка јединица: ''34 kut.'', Идентификатор: ''HR-DADU/AJ 6457'', Државни архив у Дубровнику, Дубровник, Република Хрватска. Стара сигнатура: ''Reformationes'' (''Државни архив у Дубровнику'') , Фонд: ''„Dubrovačka Republika i francuska uprava“'', серија: 2. Записници у облику књига уведени су крајем 13. века, а сачувани су од 1301. године, али са празнинама у низу. До 1378. године, записници су писани за сва три већа заједно и измешано према хронолошком реду одржаних седница. Од 1378. године, у истом кодексу су посебно уписани записници Великог већа, а заједно су се и даље писали записници Малог већа и Већа умољених. Од септембра 1388. године (''иако у истој књизи''), почели су се одвојено уписивати записници сва три већа. На посебан записник за свако веће, у дубровачкој се канцеларији прешло тек 1415. године (''HR-DADU-2 – Велико веће; HR-DADU-3 – Веће умољених; HR-DADU-4 – Мало веће''). Мешовити записници за период прије 1415. године истраживачима дубровачког средњег века посебно су значајни, јер су у њима унесене одлуке све три главне институције власти које су доносиле прописе, спроводиле изборе, судиле у осетљивим поступцима и одлучивале у разним значајним питањима.</ref></br>