Покајање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.6 |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.9.2 |
||
Ред 24:
Суштински догађај у покајању представља преокрет воље, одвраћање од греха и окретање Богу. Ово је и најболније место човековог живота. [[Човек]] који се навикао на зло, сада треба да, такорећи, разруши себе. Једна од кључних описа покајања у Новом завјету је [[прича о блудном сину]] која се може наћи у [[Јеванђеље по Луки]].<ref>[https://svetosavlje.org/tajna-pokajanja-u-savremenoj-psihologiji-i-pastirstvu/6/?pismo=lat TAJNA POKAJANJA U SAVREMENOJ PSIHOLOGIJI I PASTIRSTVU]</ref>
Данашњи свет жуди за примерима покајања. Људи су склони да сами формирају своје етичке системе, који су углавном егоцентрични и на основу којих свако улази у сукобе са другима. Међу свим етичким системима Свето писмо је пут и водич у несметаном кретању ка Господу. Како видимо у Светом писму, Бог већ одмах након прародитељског греха нуди могућност човеку да се врати у однос љубави са њим. Било је потребно рођење Новог Адама који ће људском роду отворити врата покајања и дати му благодатне силе за успостављање тог односа. За разлику од првог човека, Нови Адам, Господ Исус Христос одолео је ђаволовим искушењима, а иста могућност дата је сваком човеку силама које може задобити живећи у Христу. Сви људи на земљи позвани су да буду деца Божја, истакао је Стефан Ранчић. Он је подвукао неколико примера из историје изабраног народа из Светог писма Старог завета, од којих је детаљније протумачио пример пророка Јоне и покајање житеља града Ниневије, као и пример цара Давида, псалмописца и великог учитеља покајања. Свето писмо Новог завета почиње позивом светог Јована Крститеља, у којем се види да покајање значи став човека, решеност да човек исправи свој живот и да се врати на Божји пут. У проповеди светог Јована Крститеља отворена су и свевременски важна питања о томе како да се кају они људи који су свесни својих снага и потребе да очувају ауторитет свог положаја. Ранчић је навео и пример највећег међу апостолима као новозаветну парагигму покајања, на које је Бог одговорио враћањем Петра у достојанство првоврховног апостола, као и три најсликовитије новозаветне приче о покајању: причу о изгубљеној овци, о изгубљеној драхми и о Очевом милосрђу.<ref>
=== Ислам ===
| |||