Алексеј Јавленски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 12:
| држава_смрти = [[Трећи рајх|Нацистичка Немачка]]
| поље =
| правац_традиција = [[експресионизам]]
| утицаји_од =
| утицао_на =
Ред 18:
| боја = #CCCC99
}}
'''Алексеј фон Јавленски''' ({{јез-рус|Алексей Георгиевич Явленский}}, {{јез-нем|Alexej von Jawlensky}}, 25. март 1864. или [[1865]], [[Торшок]] — 15. март [[1941]], [[Висбаден]]), је био [[Русија|руски]] [[Сликарство|сликар]] и један од предводника покрета [[Експресионизамeкспресионизам|експресионизма]].
 
Био је активан у Немачкој од [[1896]]. где се придружио [[Ново уметничко удружење Минхен|Новом уметничком удружењу у Минхену]] (-{''Neue Künstlervereinigung München''}-) и касније групи [[Плави јахач]] (-{''Der Blaue Reiter''}-).
 
== Биографија ==
Јавленски је рођен као пето дете Георгија Никифоровича Јавленског и Александре Петрове Медведеве. Са својих шеснаест година он је живео са фамилијом у [[Москва|Москви]] са циљем да постане официр и открио је љубав према сликарству и на светској изложби [[1880]]. први пут се сусрео са модерном уметношћу и почео је као аутодидакт своје сликарске и цртачке способности развијати редовним посетама [[Третјаковска галерија|Третјаковској галерији]].
 
Јавленски је рођен као пето дете Георгија Никифоровича Јавленског и Александре Петрове Медведеве. Са својих шеснаест година он је живео je са фамилијомпородицом у [[Москва|Москви]] са циљем да постане војни официр. иУ исто време је открио је љубав према [[сликарство|сликарству]] и на светској изложби [[1880]]. први пут се сусрео са модерном уметношћу. и почеоПочео је као аутодидактаутодидакта и своје сликарске и цртачке способности развијатиразвијао је редовним посетама [[Третјаковска галерија|Третјаковској галерији]].
Као официр у руској гарди у почетку у рангу штапског капетана био је премештен у [[Санкт Петербург]]. Затим је постао ученик [[Иља Рјепин|Иље Рјепина]] на петерсбуршкој академији коју је посећивао од [[1889]]. – [[1896]]. 1896./[[1897|97.]] оставља војничко звање и посвећује се сликарству и упознаје [[Маријане фон Верефкин|Маријану фон Верефкин]] богату сликарку која је била бивша ученица Иље Репина. Године [[1894]]. Маријана и Алексеј се селе у [[Минхен]]. У сликарској школи [[Антон Ажбе|Антона Ажбеа]] упознаће [[Василиј Кандински|Василија Кандинског]].
 
Као официр у руској гарди у почетку у рангу штапског капетана биопремештен је премештен у [[Санкт Петербург]]. Затим је постао ученик [[Иља Рјепин|Иље Рјепина]] на петерсбуршкојпетербуршкој академији уметности коју је посећивао од [[1889]]. – [[1896]]. Године 1896./[[1897|97.]] оставља војничко звање и посвећује се сликарству. иУбро упознаје [[Маријане фон Верефкин|Маријану фон Верефкин]] богату сликарку која је била бивша ученица Иље РепинаРјепина. Године [[1894]]. Маријана и Алексеј се селе у [[Минхен]]. У сликарској школи [[Антон Ажбе|Антона Ажбеа]] упознаће [[Василиј Кандински|Василија Кандинског]].
Године [[1902]]. добио је сина који је касније такође постао сликар. У Минхену је имао прилику да упозна дело [[Ван Гог|Ван Гога]] и [[Пол Сезан|Сезана]], а 1903. је срео [[Анри Матис|Матиса]] и упознао се са умјетношћу [[фовизам|фовиста]]. После [[Реализам (уметност)|реализма]] у прво време у Минхену сликао је у стилу [[Винсент ван Гог|Ван Гога]]. Затим је сликао под утицајем [[фовизам|фовиста]] све до избијања [[Први светски рат|Првог светског рата]]. У ово време, било да је сликао пејзаже, мртве природе, или фигуре, користио је светле боје на једностваним облицима често оивичене плавом линијом.
 
Године [[1902]]. добио је сина који је касније такође постао сликар. У Минхену је имао прилику да упозна дело [[Ван Гог|Ван Гога]] и [[Пол Сезан|Сезана]], а 1903. је срео [[Анри Матис|Матиса]] и упознао се са умјетношћу [[фовизам|фовиста]]. После [[Реализамреализам (уметност)|реализма]] у прво време у Минхену сликао је почео да слика у стилу [[Винсент ван Гог|Ван Гога]]. Затим је сликаобио под утицајем [[фовизам|фовиста]] све до избијања [[Први светски рат|Првог светског рата]]. У ово време, било да је сликао пејзаже, мртве природе, или фигуре, користио је светле боје на једностваним облицима често оивичене плавом линијом.
 
Заједно са [[Василиј Кандински]]м, [[Адолф Ербслох|Адолфом Ербслохом]], [[Габријела Минтер|Габријелом Минтер]], [[Маријане фон Верефкин|Маријаном вон Верефкин]] основао је [[1909]]. „Ново уметничко удружење Минхен” које је претходило каснијем „[[Плави јахач|Плавом јахачу]]” који су основали Василиј Кандински и [[Франц Марк]] и којем је Јавленски врло брзо приступио.
 
Године 1913. утицај [[кубизам|кубизма]] је учинио да Јавленски пригуши боје своје палете и више истакне геометријске аспекте облика на слици. После напуштања Немачке 1914. године због рата, настанио се у Швајцарској. У ово време је радио на серији „варијација пејзажа”, где је тежио да постигне равнотежу обојених маса. Затим, од 1918. ради прву серију лица засновану на најелементарнијој схеми: двије хоризонтале или двије криве за очи, вертикала за нос, хоризонтала понекад у комбинацији са луком за уста и елипса за јагодице. Ова схематизација је постала још строжа након 1921. године када се настанио у Весбадену. Слике из ове серије су се једино разликовале по боји, одређујући њихово значење и правдајући њихове различите наслове: ''Хомер'', ''Лед'', ''Арапска легенда'', ''Месечина'', итд.
 
Око 1934. стил Јавленског је доживео нови преображај, постајућипоставши слободнији, сажетији и мање геометријски. Лица која је сада сликао су непосредније експресивна оду ранијиходносу на ранија, иакомада још удаљенија од стварне појаве. Ову серију је Јавленски назвао „Медитације”. У ствари њихов ефекат је да подстичу на медитацију.
 
Заједно са Василијем Кандинским, [[Паул Кле|Паулом Клеом]] и [[Лионел Фајнигер|Лионелом Фајнигером]] основао је групу „Плаве четворице” која је излагала у [[Немачка|Немачкој]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Нацисти су [[1937]]. године прпгласили 72 његова дела за „дегенерисану уметност”, а. таТа дела су постхумно излагана у [[Документа Касел]] [[1955]]. године у [[Документа Касел|Документи]] у. [[1934Касел]]у. године је изгубио немачко држављанство.
 
Године [[1934]]. нацистичке власти су му одузеле немачко држављанство. Умро је [[1941]]. године у [[Висбаден]]у и сахрањен је на рускоправославном гробљу у Висбадену. Посмртни говор је одржао његов дугогодишњи пријатељ [[Адолф Ербслох]].
 
== Галерија ==