Мит — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 28:
{{цитат|„Мит се схвата и ’објашњава’ на тај начин што се преводи у појмовни језик популарне филозофије, тј. на тај начин што се сматра рухом у које је заоденута било спекулативна, било природнонаучна или етичка истина”.<ref name="automatski_generisano2">{{harvnb|Kasirer|1985|pp=16}}</ref> |author=Ернст Касирер}}
{{цитат|„Није митологија настала под неким утицајем природе коме је унутрашњи човеков живот измакао, него је, по том истом закону, митолошки процес прошао кроз оне исте ступњеве кроз које је првобитно прошла природа… …митолошки процес има не само религиозно, него и опште значење, јер у њему се понавља општи процес; према томе, истина која је садржана у митолошком процесу није искључива, универзална.”<ref name="automatski_generisano3">{{harvnb|Kasirer|1985|pp=22}}</ref> |author=Ернст Касирер}}
Полазећи са својих становишта, [[митологија|митологијом]] се живо баве етнологија, [[психоанализа]], [[семиотика]], али трагања за суштином мита у савременој [[антропологија религије|антропологији]] се настављају и стара колебања у одређивању његове суштине трају. У свим митовима пада у очи јединство извијесног схватања и осјећања свијета и воља да се тај свијет сачува у виду који је пожељан. Као објашњење култа митска прича је истовремено и [[морал]]ни кодекс, [[политика|политичко]]-[[право|правна]] [[повеља]], [[историја]] и [[економија]] племена, [[алхемија|алхемијска]] формула, пјесничка ријеч – и истовремено није још ниједно од тога. Гледан из перспективе развијеније свијести, мит је израз културе у којој посебне форме друштвене свијести, као што су [[религија]], право, морал, [[наука]] и [[умјетност]], још нису диференциране.
Ред 53:
== Литература ==
* {{Cite book | ref=harv | last=Kasirer | first = Ernst | title = Filozofija simboličkih obliga: Mitsko mišljenje, Drugi deo | publisher = Biblioteka Teorija | year=1985 | id= | publication-place =
== Спољашње везе ==
| |||