Mesečeve mene — разлика између измена

U starija vremena su ljudi mnogo više svete događaje (obrede, molitve...) vezali za mesečeve mene nego danas. Tako su u [[Slavonski Brod|Brodu na Savi]] katolici [[1767]]. godine imali mise kod oltara [[Franja Asiški|Svetog Franje]] u nedelju mladog meseca, {{sfn|Цвекан|1984|p=143}} a u [[Beograd]]u je porodica [[Delfa Ivanić|Delfe Ivanić]] primala sveštenika u kuću svake nedelje posle mladoga petka, svakog meseca, da osveti vodicu i blagoslovi porodicu i dom. <ref>{{Cite book|last=Милановић|first=Јасмина|authorlink= |title=DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ|year=2012|url= |publisher=ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ|pages=83|location=Београд|isbn=978-86-7403-172-8}}</ref> Mesečeve mene su u hrišćanstvu danas bitne još samo u određivanju datuma praznovanja [[Vaskrs]]a. [[Pavle Rovinski]] je zapisao da u Crnoj Gori ljudi vole da čitaju kalendare i zbog saznanja kada su mesečeve mene.{{sfn|Ровински|1998|p=288}} Različitim fazama Meseca su pripisivali različite pojave. Kada je bio uštap nije trebalo soliti meso, spremati za zimu kupus i drugo povrće, jer će se pokvariti, brzo će se poderati rublje, ako se u to vreme obesi da se suši. Najpovoljnije za to je bila mlada nedelja, a naročito mladi petak, prvi nakon mene Meseca. Tada su deci, naročito devojčicama, šišali kosu, da bi bila gušća i lepša. Ako bi se video mlad Mesec, trebalo je poskočiti par puta, uhvativši se za uši ili udarati po novčaniku, ako u njemu ima novca, ili iščupati par travki i prebaciti ih preko sebe. Tada bi uzeli i dete, podigli bi ga u vis i cmoknu ga usnama kao da ga ljube. Ponegde bi se devojke, uhvativši se za uši, obrnule tri puta, poskakujući i izgovarajući: ''Ti si star, a ja mlada''. Raspitivali su se kada je mena, ubeđeni da će se tada promeniti i vreme. Za Mesec su govorili da ''grije'', umesto izraza u drugim srpskim zemljama, ''sjaji''. Zato je ponekad dolazilo do nesporazuma u razgovoru Crnogorca i Srbina iz drugih mesta, npr. iz [[Dubrovnik]]a.{{sfn|Ровински|1998|p=299}} U [[Библија|Bibliji]] se pominju [[Mladine|mladine]] ([[Књига Самуилова|1.Sam]].20:5,18,24, Kološanima 2:16,17). To je jevrejski mesečni praznik, mlad mesec. Mesečeve mene u Starom Zavetu nisu korištene kod Jevreja samo iz verskih razloga (mladine), nego su služile i kao vremenski orijentir u svakodnevnom životu. Tako u biblijskoj starozavetnoj knjizi [[Приче Соломунове|Priče Solomonove]] (7,20) žena svom ljubavniku dokazuje da joj je muž otišao na dalji put i da se vraća tek kada bude pun Mesec. U knjizi proroka Isaije, u 13. stihu 47. poglavlja piše: ''Neka ustanu oni koji nebo premeravaju, koji zvezde gledaju, koji proriču svaki mlad mesec i šta će te snaći.''

Mlad mesec sa šestokrakom zvezdom je bio znak Ilirije. To pokazuje novac Avgusta Cezara kovan za Iliriju. Kod svih grana ilirskog, kasnije nazvanog slovenskog naroda, su se posebno poštovala ta nebeska znamenja. Mlada nedelja se kod pravoslavnih i katoličkih Slovena (kroz istoriju nazivani i Iliri) slavila, ali ne i kod drugih Slovena. I ugarski kraljevi su za svoj deo Ilirije (Hrvatska, Slavonija i Dalmacija) kovali novac sa mladim mesecom i zvezdom, starim ilirskim znamenjem.<ref>{{Cite book|last=Жутић|first=Никола|authorlink=Никола Жутић (историчар)|title=Мато Топаловић, славонски Илир|year=2021|url=|publisher=Велика Србија|pages=123, 124|location=Београд|isbn=978-86-80900-09-4}}</ref> Paroh Ilija Kecmanović i [[Добрљин|dobrljinski]] pop Spasoje Nedimović su krajem 19. veka obnovili zapušteni izvor ''Svetinju'' u Pastirevu, kraj kojeg su se na svaku mladu nedelju skupljali pravoslavni vernici iz ovoga kraja. <ref>{{Cite book|last=Дринић|first=Дарио|authorlink=|title=Православље, бр. 1337. од 1. децембра, Крајишке проте - Илија Кецмановић парох читлучки и надзиратељ протопрезвитерата костајничког|year=2022|url= |publisher= |location=Београд|pages=39}}</ref>