Крагујевац — разлика између измена

[[Датотека:Da.se.ne.zaboravi.jpg|мини|десно|240п|[[Споменик стрељаним ђацима и професорима]] у [[Спомен-парк Крагујевачки октобар|Спомен-парку Крагујевачки октобар]]]]

[[Датотека:Diverzija kod Kragujevca 1941.jpg|мини|десно|Диверзија код Крагујевца 1941. године]]

 

Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са припадницима [[народноослободилачка војска Југославије|партизанима]] и [[југословенска војска у отаџбини|четницима]] на пола пута између [[Баре (Кнић)|Бара]] и [[Љуљаци|Љуљака]]. Немачки командант [[Франц Беме]] [[10. октобар|10. октобра]] је издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет.{{sfn|Глишић|1970|pp=}} По тој рачуници као одмазду требало је убити 2.300 људи. Наредбу је донео командант 749. пука чије је седиште било у [[Краљево|Краљеву]] мајор Ото Деш, а наредбу је проследио команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице I батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука.

 

У овом злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 26 жена, 287 крагујевачких ученика и младића средњошколског узраста и 40 деце старости између 11 и 15 година. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила. Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, 19-21. дана У Крагујевцу и околним селима је убијено 2.796 људи а 61 је преживело стрељање.<ref>{{Cite book|title=Име и број, Крагујевачка трагедија 1941|last=Бркић|first=Станиша|publisher=Спомен парк ,,Крагујевачки октобар"|year=2007|isbn=978-86-90947-29-7|location=Крагујевац|pages=95-97}}</ref>

 

Након три година окупације јединице 17 народноослободилачке дивизије [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] и 93 и 113 стрељачке дивизије [[Црвена армија|Црвене армије]] стигле су у близину Крагујевца. Они су 10. октобра успели да пресеку одступницу немачким јединицама код [[Велика Плана|Велике Плане]]. Немци су се затим због великог значаја железничког чвора у Лапову утврдили на положају [[Споменик природе Рогот|Рогот]] – [[Баточина]] – [[Градац (Баточина)|Градац]] – [[Бадњевац (Баточина)|Бадњевац]]. Након великих борби Крагујевац је ослобођен 21. октобра 1944. године, на исти дан на који је три године раније убијено око 3.000 Крагујевчана.<ref>Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 89–90</ref>