Спасовдан — разлика између измена

'''Спасовдан''' или '''Вазнесење Христово''' је хришћански празник, који се слави у 40. дан након [[Ускрс|Васкрса]].<ref name="спаки">{{cite web |title=Сутра је Спасовдан |url=http://www.balkanspress.com/index.php/magazin/duhovnost/3055-sutra-je-spasovdan-evo-sta-na-taj-praznik-valja-ciniti-a-sta-ne-narodna-verovanja |website=Балканс прес |accessdate=4. 2. 2020}}</ref>

По хришћанском веровању, васкресењем Господ је показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана им се [[Христос]] поново јавио и рекао:

Спасовдан је иначе и крсна слава града Београда, који тиме чува спомен на тај дан 1403. године када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу.<ref name="спаки">{{cite web|url=http://www.balkanspress.com/index.php/magazin/duhovnost/3055-sutra-je-spasovdan-evo-sta-na-taj-praznik-valja-ciniti-a-sta-ne-narodna-verovanja|title=Сутра је Спасовдан|website=Балканс прес|accessdate=4. 2. 2020}}</ref> Последња литија на Спасовдан у Београду, након доласка на власт комуниста, била је [[1947]]. године. У летопису [[Вазнесењска црква у Београду|Вазнесенске цркве]] је записано да је литија била каменована од стране ''агилних скојеваца'', а исте године је забрањена. Спасовдан је као слава Београда обновљена [[1993]]. године када је улицама у центру града прошла литија први пут после 46 година. Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у порти Вазнесенске цркве, која је прво изграђена као војна црква (за потребе војске, од 1863-1866), да би након те три године постала парохијски храм. <ref>{{Cite book|last=Божић|first=Дамјан|authorlink= |title=Православље, бр. 1276, Смелост љубави: недогледно добро|year=|url= |publisher=СПЦ|pages=2|location=Београд|id= }}</ref>