'''Повеља "Карађорђе"''' се додељује за животно дело посвећено српској духовности. Додељује се у [[Младеновац|Младеновцу]]. Za utemeljenje ove nagrade, i njen opstanak u moru književnih nagrada u Srbiji,najzaslužniji su pisci: Dušan Stojković, Zoran M. Mandić, Radoslav Vojvodić, Dušan Čolović i NikolaDušan Cincar PoposkiČolović. Nabrojani autori, u savremenoj srpskoj književnosti pozanti kao istaknuti pesnici, bili su članovi žirija od početka dodeljivanja ove nagrade. Ono što će, kao najznačajnije, ostati vezano za njihov rad pripada ostvarenom konsenzusu oko afirmacije književnog morala u osetljivim pitanjima rangiranja i isticanja pesničkih ostvarenja. Nasojali su da se odbarane od navala raznoraznih novosadskih i beogradskih klanova i "kuhinja" u kojima se spremaju jela i poslastice za favorizovane pisce Vitalove, Popine, ili Pešićeve nagrade. Međutim, ni tako sastavljen žiri, nije mogao da se odbrani od nagrađivačke, gotovo pandemijske, "alergije" Bećković. Bilo je ideja da se u žiri uključe pesnici Aleksandar Lukić iz Požarevca i dr. Boško Tomašević iz Insbruka, kako bi se još čvršće sačuvao smisao književne nagrade Povolja Karođorđe. I kako bi ona ostala na "zdravim nogama" nasuprot praksi prozuhlih delilaca književnih znamenja, kao što su: Saša Radojčić, Bojana Stojanović Pantović, ili neki tamo Nikola Strajnić i Vladimir Gvozden, koji u Rečniku književnog morala slove kao "monete za podkusurivanje" i slepi poslušnici neprikosovenih vladara nekih žirija.
