Лилање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Користи се искључиво кора дивље трешње јер има способност регенерације, а никако питома трешња или бреза јер их скидање коре упропасти. |
Ред речи у реченици, ништа битно. |
||
Ред 20:
'''Лилање''' или '''Паљење петровданских лила''' је обичај који је вијековима присутан код сточарског становништва на подручју западне Србије. Везан је за празник [[Петровдан]] посвећен [[Свети апостоли Петар и Павле|Светим Апостолима Петру и Павлу]], који се прославља 12. јула.<ref name="етнографски" /> Ово је [[магија|магијско]]-[[религија|религијски]] [[народ]]ни [[обичај]] који се код [[Срби|Срба]], осим на Петровдан, упражњава и пред [[Велике покладе]], уочи [[Ивањдан]]а, [[Спасовдан]]а и [[Ђурђевдан]]а. Сличне обичаје налазимо код свих [[Словени|Словена]] и код многих других народа.<ref name="Kozara">Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.г.</ref>
Назив је обичај добио према обредним предметима који се том приликом користе - '''Лилама'''. Лила је запаљена сува кора дивље трешње уметнута у процјеп или нанизана на дрвени штап. У различитим заједницама лила се среће и под називима ''олалија'', ''оратник'' или ''оратница''. Користи се искључиво кора дивље трешње, јер то дрво има способност регенерације коре у року од две године. Вођени погрешним информацијама у новије време, да је у питанју кора брезе или трешње, у пар наврата људи који нису били добро информисани су упропастили стабла питоме трешње и брезе. Дрво питоме трешње и брезе немају могућност регенерације коре, па
Године 2017, на предлог [[Центар за културу „Вук Караџић” Лозница|Центра за културу „Вук Караџић”]] из [[Лозница|Лознице]], обичај паљења петровданских лила или лилање уврштен је у [[Листа нематеријалног културног наслеђа Србије|Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије]].<ref name="етнографски">{{cite web|title=Паљење петровданских лила, лилање |url=http://nkns.rs/cyr/popis-nkns/paljenje-petrovdanskih-lila-lilanje |website=Нематеријално културно наслеђе Србије |publisher=Етнографски музеј у Београду |accessdate=9. 8. 2019}}</ref>
|