Јован Стерија Поповић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додато "цинцарског порекла"
мНема описа измене
Ред 29:
== Биографија ==
[[Датотека:Стеријина родна кућа.JPG|мини|лево|250п|Стеријина родна кућа у [[Вршац|Вршцу]].]]
Јован Стерија Поповић (или ''Јован Поповић Стеријин'') је рођен 13. јануара (1. јануара по [[јулијански календар|јулијанском календару]]) 1806. године у трговачкој породици. Отац Стерија, трговац, је био [[Грци|Грк]] (Стерија на [[Грчки језик|грчком]] значи звезда), по некима [[Цинцари|Цинцарин]]; а мајка Јулијана ћерка чувеног сликара [[Никола Нешковић|Николе Нешковића]]. Основну и средњу школу похађао је у Вршцу, [[Темишвар]]у и [[Пешта|Пешти]], а [[право|права]] у [[Кежмарк]]у.<ref>{{cite web|url=http://www.npsterija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=100009&Itemid=92|title=Jovan Sterija Popović|work=npsterija.rs|date=|accessdate=27. 4. 2016|archive-date=25. 04. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160425203722/http://www.npsterija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=100009&Itemid=92|url-status=dead}}</ref>
 
Још као дете због слабог телесног састава и крхког здравља, био је искључен из дечјих игара, стално уз мајку, са урођеним посматрачким даром. Лева рука му је иначе била "сува" - парализована, услед шлога у раном детињству. [[Родна кућа Јована Стерије Поповића|Њихова кућа]] се налазила на почетном делу Пијаце вршачке, у непосредној близини Саборне - Велике цркве. Када му је мајка Јулијана<ref>Милорад Павић: "Рађање нове српске књижевности...", Београд 1983.</ref> напрасно преминула, Стерија је морао да издржи велику борбу са оцем око даљег школовања. Отац Стерија<ref>Јован Деретић: "Почеци српске књижевне критике...", Нови Сад 1979.</ref> трговац му је био дошљак. Стерија није забележио одакле му се отац доселио у Вршац. Али сматра се да је његов предак по оцу - Стерија, забележен је од стране "латинске администрације Мађарске" 1753. године, као трговац у Мишколцу.<ref>"Време", Београд 7. октобар 1934. године</ref> Написао је само биографију свога деде по мајци Николе Нешковића.
Ред 55:
Његови први драмски покушаји су невеште и претерано романтичне драматизације народних песама: „Невиност” или „Светислав и Милева”, „Милош Обилић” и „Наход Симеон”. Доцније ствара боље и снажније историјске драме, не много књижевне, али које су одговарале укусу и схватањима тадашње родољубиве српске публике. Такве су трагедије: „Смрт [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Дечанског]]”, „Владислав”, „[[Ђурађ Кастриот Скендербег|Скендербег]]”, „Лахан” (са предметом из бугарске историје), позоришни комад „Ајдуци”, врло популаран, израђен по народној песми, и још неколико пригодних комада.
[[Датотека:Фигурина Јована Стерије Поповића, рад Милице Рибникар.jpg|лево|мини|400x400пискел|Фигурина Јована Стерије Поповића, рад Милице Рибникар. Музејска грађа [[Позоришни музеј Војводине|Позоришног музеја Војводине]]]]
Иако се сматра оснивачем српске драме, он је много важнији као комедиограф, јер се ту тек с успехом огледао његов књижевни талент. Прва му је [[комедија]] „[[Лажа и паралажа]]”, затим „[[Тврдица (Кир Јања)|Тврдица]]”, „[[Покондирена тиква]]” (према којој је [[1956]]. године [[Миховил Логар]] компоновао [[Покондирена тиква (опера)|оперу]] ) и „Зла жена”, све комедије карактера. Од комедија нарави најбоље су му: „Женидба и удадба”, „[[Тврдица (Кир Јања)|Кир Јања]]”, „[[Родољупци]]” и „Београд некад и сад”. Поред тога, написао је и неколико позоришних игара мањег значаја, шаљиве или сатиричне садржине. Као драмски писац, Стерија припада групи сентименталиста, и своја дела ствара под импресијом [[Самјуел Ричардсон|Самјуела Ричардсона]], познатог писца грађанских романа. У његовим делима значајно место заузимају одлике попут култа осећања и природе, идеализација живота, пријатељство и љубав.
 
=== Критички осврт ===