Панчо Виља — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознака: везе до вишезначних одредница |
ознака: везе до вишезначних одредница |
||
Ред 27:
Сеоска полиција предсједника Порфирија Дијаза је 1902. поново ухапсила Панча због крађе мазги и напада. Због својих веза са утицајним Паблом Валенцуелом, који је наводно био прималац робе коју је украо Виља/Аранго, био је поштеђен смртне казне понекад изрицане заробљеним разбојницима. Панчо Виља је насилно регрутован у савезну војску, што је пракса често усвојена под Дијазовим режимом како би се обрачунао са ствараоцима изазивачима. Неколико мјесеци касније, дезертирао је и побјегао у сусједну државу Чиваву. Покушао је да ради као месар у Идалго дел Паро, али га је монопол Теразас-Крил истјерао из посла. Након што је 1903. године убио војног официра и украо му коња, више није био познат као Аранго, већ Франсиско „Панчо“ Виља по свом деди по оцу, Хесусу Виљи. Међутим, други тврде да је присвојио име разбојника из [[Коавила|Коавиле]]. Његовим пријатељима је био познат као ‘’Ла Кукарача’’ („бубашваба“).
За Виљу се каже да је до 1910. смењивао периоде разбојништва са периодима законитијих послова. У једном тренутку је био запослен као рудар, али тај рад није имао већи утицај на њега. [2] Виљин поглед на разбојништво се промјенио након што је упознао [[Абрахам Гонзалес|Абрахама Гонзалеса]], локалног представника предјседничког кандидата Франсиска Мадера, богатог власника хацијенде из сјеверне државе Коавила који је постао политичар и који се противио наставку Дијазове владавине. Убједио Виљу да би се кроз своје разбојништво могао борити за народ и нанети бол власницима хацијенди.
У тренутку избијања Мексичке револуције 1910. године, Виља је имао 32 године.
== Улоге Мадера и Виље у збацивању Дилаза ==
[[Датотека_Villa_close_up.jpg|Слика Виље која се објављивала у америчкој штампи током Револуције]]
У тренутку избијања Мексичке револуције, за Виљу и људе попут њега који су дјеловали као разбојници, превирања су пружила шире видике, „промену титуле, а не занимања“ по једној оцјени. Виља се придружио оружаној побуни коју је 1910. подигао Франсиско Мадеро да би збацио актуелног предсједника Порфирија Дијаза по [[план из Сан Луис Потоси|Плану из Сан Луис Потосија]]. У Чивави, вођа противника Дијазовог реизбора, Абрахам Гонзалез, убиједио је Виљу да се придружи покрету. Виља је заузео велику хацијенду, затим је зароб воз војника Федералне армије и град [[Сан Андрес]]. Наставио је да је победио Савезну армије у Наици, Камаргу и Пилар де Кончосу, али је изгубио код Теколота. Виља се лично састао са Мадером у марту 1911, док је борба за збацивање Дијаза била у току. Мада је Мадеро створио широк покрет против Дијаза, није био довољно радикалан за анархосиндикалисте из [[Мексичка либерлана партија|Мексичке либералне партије]], који су оспорили његово вођство. Мадеро је наредио Виљи да се избори са пријетњом, што је он и учинио, разоружавши их и заробивши их. Мадеро је наградио Виљу тако што га је унапредио у пуковника револуционарних снага.
== Референце ==
|