Битка код Соленикове Ватаге — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 36:
Међутим, након само неколико пуцњева, напад слабо организованих првих редова побуњеника је пропао и, у паници, је започето повлачење. Пугачов је, покушавајући да заустави бег своје војске са бојног поља, успео да окупи неколико одреда и лично их поведе у битку. Међутим, истовремено, Михелсонова [[коњица|коњаница]], је лако осујетила овај очајнички напад и напала је оба бока побуњеника.
 
Након тога, некад јединствена устаничка војска је разбијена на неколико засебних група, које су убрзо биле опкољене и уништене од стране владиних снага.<ref>[https://books.google.by/books?id=TY0LAgAAQBAJ&pg=PA321&lpg=PA321&dq=%D0%91%D0%BE%D0%B9+%D1%83+%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B9+%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%B3%D0%B8&source=bl&ots=x1D5PbUMsL&sig=MLQq5y9HU_C_kO8pQjSepN3EOvI&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwi_zNqqyIXPAhUBiSwKHcJhCFIQ6AEIMTAE#v=onepage&q&f=false =Емельян Пугачев на следствии. Сборник документов и материалов], Р. В. Овчинников, А. С. Светенко, Языки русской культуры, 1997, стр. 464. {{page|year=|isbn=5-7859-0022-X|pages=464}}</ref>
 
Схвативши да је пораз неизбежан, Пугачев је, са око 200 других побуњеника (углавном козака) из своје личне „гарде“, успео да у последњем тренутку напусте [[бојно поље]] и побегне на југоисток, према [[Волга|Волги]]. Михелсонова [[пешадија]] није морала ни да се укључује у борбу.