Дрејков пролаз — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 12:
== Историја ==
Пловећи јужно од улаза у [[Strait of Magellan|Магеланов мореуз]], шпански морепловац [[Francisco de Hoces|Франциско де Хосес]] открио је овај пролаз 1525. године, чиме је постао први Европљанин који је прошао кроз њега.<ref name="Oyarzun">Oyarzun, Javier, ''Expediciones españolas al Estrecho de Magallanes y Tierra de Fuego'', 1976, Madrid: Ediciones Cultura Hispánica {{
Пролаз је добио своје енглеско име од сер Франциса Дрејка током његове [[Francis Drake's Circumnavigation|пљачкашке експедиције]]. Након што је прошао кроз Магеланов мореуз са ''Мариголдом'', ''Елизабетом'' и његовим [[flagship|водећим]] бродом ''Златна кошута'', Дрејк је ушао у Тихи океан и био је одуван далеко на југ у олуји. Мариголд је изгубљен, а Елизабета је напустила флоту. Само је Дрејкова ''[[Golden Hind|Златна кошута]]'' ушла у пролаз.<ref>{{cite book| last = Sugden| first = John| year = 2006| title = Sir Francis Drake|publisher = Pimlico| location = London| isbn = 978-1-844-13762-6|page=46}}</ref> Овај инцидент је показао Енглезима да јужно од Јужне Америке има отворених вода.<ref name="Martinic2019">{{cite journal|last1=Martinic B.|first1=Mateo|date=2019|title=Entre el mito y la realidad. La situación de la misteriosa Isla Elizabeth de Francis Drake|trans-title=Between myth and reality. The situation of the mysterious Elizabeth Island of Francis Drake|journal=[[Magallania]]|language=Spanish|volume=47|issue=1|pages=5–14|doi=10.4067/S0718-22442019000100005|author-link1=Mateo Martinic|doi-access=free}}</ref>
Ред 22:
Дрејков пролаз је отворен када се Антарктик одвојио од Јужне Америке због [[plate tectonics|тектонике плоча]]. Много је дебата о томе када се то догодило. Отварање је имало велики утицај на глобалне океане због дубоких струја попут [[Antarctic Circumpolar Current|Антарктичке циркумполарне струје]] (ACC).<ref>{{Cite web|title=Drake Passage {{!}} Drake Passage|url=https://projects.noc.ac.uk/drake-passage/|access-date=2020-10-30|website=projects.noc.ac.uk}}</ref> Ово отварање је могло бити примарни узрок промена у глобалној циркулацији и клими, као и брзог ширења антарктичких ледених покривача, јер је Антарктик био окружен океанским струјама, те је био одсечен од примања топлоте из топлијих региона.<ref>{{Cite journal |last1=Livermore |first1=Roy |last2=Hillenbrand |first2=Claus-Dieter |last3=Meredith |first3=Mik e|last4=Eagles |first4=Graeme |date=2007 |title=Drake Passage and Cenozoic climate: An open and shut case?|journal=Geochemistry, Geophysics, Geosystems |language=en |volume=8 |issue=1 |pages=n/a |doi=10.1029/2005GC001224 |bibcode=2007GGG.....8.1005L |issn=1525-2027|doi-access=free }}</ref> Прецизно датирање најранијег отварања Дрејковог пролаза је компликовано постојањем фрагмената плоча, који су реконструисани да би показали старост најранијег отвора.
Пролаз широк {{convert|800|km|mi|adj=mid|-wide}} између рта Хорн и острва [[Livingston Island|Ливингстон]] је најкраћи прелаз са Антарктика на другу копнену масу. Граница између Атлантског и Тихог океана понекад се сматра линијом повученом од рта Хорн до [[Snow Island (South Shetland Islands)|Снежног]] острва ({{convert|130|km|mi}} северно од копна Антарктика), иако је [[International Hydrographic Organization|Међународна хидрографска организација]] дефинише као меридијан који пролази кроз rt Хорн — 67° 16′ W.<ref>International Hydrographic Organization, ''Limits of Oceans and Seas'', Special Publication No. 28, 3rd edition, 1953 [http://www.iho.int/iho_pubs/standard/S-23/S-23_Ed3_1953_EN.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111008191433/http://www.iho.int/iho_pubs/standard/S-23/S-23_Ed3_1953_EN.pdf|date=2011-10-08}}, p.4</ref> Обе линије леже унутар
== Значај у физичкој океанографији ==
Ред 31:
''„Главне карактеристике температурних и салинитетних поља модерног океана, укључујући укупну термичку асиметрију између хемисфера, релативну сланост дубоке воде формиране на северној хемисфери, и постојање трансекваторијалне транспортне циркулације, развијају се након отварања Дрејковог пролаза“''.<ref name=":0">{{Cite journal|last1=Toggweiler|first1=J. R.|last2=Bjornsson|first2=H.|date=2000|title=Drake Passage and palaeoclimate|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/1099-1417%28200005%2915%3A4%3C319%3A%3AAID-JQS545%3E3.0.CO%3B2-C|journal=Journal of Quaternary Science|language=en|volume=15|issue=4|pages=319–328|doi=10.1002/1099-1417(200005)15:4<319::AID-JQS545>3.0.CO;2-C|bibcode=2000JQS....15..319T|issn=1099-1417}}</ref>
[[Датотека:Flow from the Antarctic Circumpolar Current to the other ocean basins.jpg|thumb|343x343px|Графикон приказује годишњи просек (2020) јачине површинске струје,<ref>[https://psl.noaa.gov/data/gridded/data.godas.html GODAS] dataset</ref> заједно са [[Streamlines, streaklines, and pathlines|струјним]] линијама. Пратећи линије тока, лако је видети да струја није затворена сама по себи, већ је у интеракцији са другим океанским басенима (којe повезује).
Важност отвореног Дракеовог пролаза протеже се много више од [[latitude|географских ширина]] [[Southern Ocean|Јужног океана]]. [[Roaring Forties|Бурне четрдесете]] и Бесне педесете дувају око Антарктика и покрећу Антарктичку циркумполарну струју. Као резултат [[Ekman transport|Екмановог]] транспорта, вода се транспортује ка северу од Антарктичке циркумполарне струје (са леве стране док је окренута ка правцу тока). Користећи [[Lagrangian and Eulerian specification of the flow field|лагранжијев]] приступ, водене парцеле које пролазе кроз Дрејков пролаз могу се пратити на њиховом путовању у океанима. Око 23 Sv воде се транспортује из Дрејковог пролаза ка екватору, углавном у Атлантском и Тихом океану.<ref>{{Cite journal|last1=Friocourt |first1=Yann |last2=Drijfhout|first2=Sybren|last3=Blanke|first3=Bruno|last4=Speich|first4=Sabrina|date=2005-07-01|title=Water Mass Export from Drake Passage to the Atlantic, Indian, and Pacific Oceans: A Lagrangian Model Analysis|journal=Journal of Physical Oceanography|language=en|volume=35|issue=7|pages=1206–1222|doi=10.1175/JPO2748.1|bibcode=2005JPO....35.1206F |issn=1520-0485|doi-access=free}}</ref> Може се рећи да ова вредност није далеко од транспорта [[Gulf Stream|Голфске струје]] у [[Straits of Florida|Флоридском мореузу]] (33 Sv<ref>{{Cite journal|last1=Heiderich|first1=Joleen|last2=Todd|first2=Robert E.|date=2020-08-01|title=Along–Stream Evolution of Gulf Stream Volume Transport|url=https://journals.ametsoc.org/view/journals/phoc/50/8/jpoD190303.xml|journal=Journal of Physical Oceanography|volume=50|issue=8|pages=2251–2270|doi=10.1175/JPO-D-19-0303.1|bibcode=2020JPO....50.2251H|hdl=1912/26689|s2cid=219927256|issn=0022-3670|hdl-access=free}}</ref>), али је за ред величине нижа од транспорта Антарктичке циркумполарне струје (100–150 Sv). Вода која се транспортује из [[Southern Ocean|Јужног океана]] до северне хемисфере доприноси глобалној равнотежи масе и омогућава меридијалну циркулацију преко океана.
Ред 105:
| oclc = 248295351
}}
* {{cite journal| last = Oko
| first = Captain Adolf S., Jr.
| author-link = Captain Adolph S. Oko, Jr.
Линија 139 ⟶ 138:
* {{Citation
|author = Julio Algañarz
|title = Un plan secreto para la guerra, Interview with the Nuntius in Argentina, 1978| publisher = [[Clarín (Argentine newspaper)|Clarín]]
|location = Buenos Aires
|date = 20 December 1998
| |||