Методије Андонов Ченто — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Биографија: Илинден веза
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 23:
Методије Андонов рођен је [[17. август]]а [[1902]]. године у [[Прилеп]]у. До рата је био политичар у опозицији. На [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1935.|петомајским изборима]] [[1935]]. године учествовао је као заменски кандидат, а [[1938]]. године као кандидат на листи [[Удружена опозиција|Удружене опозиције]].
 
Више је пута затваран од стране југословенске полиције. Године [[1939]]. интернисанинтерниран је у [[Кикинда|Велику Кикинду]], због учествовања у организовању [[Илинден (празник)|ИлинденИлиндан]]ских демонстрација у Прилепу. Идуће је године притворен у [[Бајина Башта|Бајиној Башти]], јер се залагао за употребу [[македонски језик|македонског језика]] у школама и од стране суда осуђен је на смрт.
 
Дана [[15. април]]а [[1941]]. године изведен је пред стрељачки вод, али је на крају ослобођен. Бугарске окупационе власти су му понудиле да сарађује с њима, али је Ченто одбио улогу колаборационисте. Због тога се од [[јул]]а [[1941]]. до лета [[1943]]. године налазио у затвору и бугарској интернацији.
 
Након изласка из интернације, [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]] позвао га је да се прикључи [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]]. Ченто је прешао на слободну територију на [[Дебарца|Дебарци]] [[1. октобар|1. октобра]] [[1943]]. године. Тада је постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије ЈугославијеКПЈ]], члан Главног штаба Македоније и председник Иницијативног одбора за сазивање АСНОМ-а. Дана [[2. август]]а [[1944]]. године, на Првом заседању АСНОМ-а изабран је за председника АСНОМ-а.
 
=== Послератна каријера ===
 
Дана [[1. јануар]]а [[1945]]. године, на Трећем заседању АСНОМ-а изабран је за председника Президијума Народне скупштине Македоније. Ову је функцију обављао до [[15. март]]а [[1946]]. године. Био је и члан Президијума АВНОЈ-а и Савезне скупштине. Пошто је Ченто желио већу аутономију [[Македонија|Македоније]] унутар [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР ЈугославијеФНРЈ]], дошао је у сукоб са [[Светозар Вукмановић|Светозаром Вукмановићем]], [[Јосип Броз Тито|Титовим]] послаником за Македонију и [[Лазар Колишевски|Лазаром Колишевским]], главним секретаром [[Савез комуниста Македоније|Комунистичке партије Македоније]].
 
Убрзо је дао оставку на свим позицијама и искључен из КПЈ, због неслагања са југословенским политичким врхом и притиска да сиђе с власти. Вратио се у родни Прилеп, али је [[14. јул]]а ухваћен под оптужбом да је ширио националистичке идеје. Дана [[12. новембар|12. новембра]] осуђен је на дванаест година затвора. Дана [[4. септембар|4. септембра]] [[1955]]. године је пуштен условно, након девет година и четири месеца проведених у затвору.