Хатишериф из 1830. године — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Србија у 1830. помоћу геџета HotCat |
м →Објављивање и значај: проширио део о прослављању Андријевдана као државног празника |
||
Ред 22:
== Објављивање и значај ==
{{main|Велика народна скупштина у Београду (1830)}}
Хатишериф и Берат прочитани су на Великој народној скупштини у Београду на Андријевдан 12. децембра (30. новембра по јулијанском) 1830. године на [[Турски језик|турском]], а следећег дана на [[Српски језик|српском језику]].
''Тако, браћо, постадосмо и ми јуче народом, народом истина зависним од султана,
Уз звуке звона и пуцњаву топова, праћен усклицима народа, кнез се упутио у цркву где је, према нарочито спремљеном церемонијалу, миропомазан као кнез-владар од стране митрополита. Свечаност се завршила освештењем херваније као особитог знака кнежеве власти.
Добијање хатишерифа и Берат наишло је на широк одјек код српског народа у Турском царству, Аустријској монархији. Црногорски митрополит [[Петар I Петровић Његош|Петар I]] и руски цар упутили су честитке
Дан када је Хатишериф проглашен ([[Андрија Првозвани|Андријевдан]]) узет је за државни празник [[Књажество Србија|Српског књажества.]] Редовно је прослављан за време прве владавине књаза Милоша као и владавине потоњих Обреновића. Празник је укинут након доласка Петра I Карађорђевића на српски престо а место њега је прослављан краљев рођендан (12. јул).
== Спровођење хатишерифа ==
| |||